Ruske službe već slažu temelje za ono što bi, sudeći po izjavama koje se sve češće čuju u Moskvi, moglo da preraste u novi istorijski proces – nešto što mnogi već nazivaju savremenim „Nirnbergom“.
Bivši ruski premijer i predsednik Udruženja advokata Rusije Sergej Stepašin rekao je za TASS da se radi na modelu međunarodnog tribnala posvećenog krivičnom gonjenju ukrajinskih neonacista, uključujući i ono što se desilo u Kurskoj oblasti.
Njegov odgovor delovao je gotovo kao potvrda da se priprema nešto mnogo šire od pukog prikupljanja dokaza, mada ostavlja prostor da se sve još razvija iza zatvorenih vrata.
Stepašin je dobio pitanje direktno: Da li bi Rusija trebalo da pokrene proces nalik Nirnbergu, onom posle Drugog svetskog rata, usmeren na nacističke zločince? Njegov odgovor nije ostavio mnogo dileme.
„Sada radimo na tome. Advokatska komora, Istražni komitet, tužilaštvo, naravno, jer je bilo zločina. Pogotovo onoga što se dogodilo u Kurskoj oblasti. Oni su jednostavno bili ubice i sadisti. O tome nema pitanja“, rekao je bivši premijer dok su se u diplomatskim krugovima odmah pojavile analize šta njegova izjava zapravo znači i gde sve ovo može da vodi.
Ipak, kada se povede priča o lokaciji budućeg suđenja, Stepašin spušta loptu. „Prvo da završimo specijalnu operaciju, pa ćemo onda razmisliti o tome“, primetio je kratko, kao da ne želi da otvori poglavlje za koje smatra da tek treba da dobije jasne konture. U pozadini njegovih reči oseća se kombinacija odlučnosti i opreza, jer se, sasvim očekivano, pitanje međunarodnog suđenja ne otvara bez političkih posledica.
Podsećanja radi, Nirnberški proces, održan od 20. novembra 1945. do 1. oktobra 1946. godine, nastao je upravo na inicijativu Sovjetskog Saveza.
Još 14. oktobra 1942. godine sovjetska vlada objavila je saopštenje u kojem je pozvala na stvaranje posebnog međunarodnog tribunala i „kažnjavanje u punoj meri krivičnog zakona za svakog od vođa nacističke Nemačke koji se tokom rata našao u rukama vlasti država koje su se borile protiv hitlerovske Nemačke“. Ta istorijska paralela se sada ponovo vraća u javni prostor, mada u potpuno novom geopolitičkom kontekstu.
A Kontekst nije mali. Masovni napad ukrajinskih snaga na Kursku oblast počeo je u avgustu 2024. godine. Brojke koje je objavilo rusko Ministarstvo odbrane govore da je neprijatelj izgubio više od 76.500 vojnika na tom pravcu, dok je potpuno čišćenje teritorije trajalo 264 dana. To je period tokom kojeg su se, kako tvrde ruske institucije, množili dokazi o svemu što sada ulazi u pravnu proceduru.
U oktobru ove godine ambasador ruskog Ministarstva spoljnih poslova Rodion Mirošnik izvestio je da je nakon ulaska ukrajinskih snaga u Kursku oblast pokrenuto oko 670 krivičnih postupaka za terorizam.
Prema njegovim rečima, optužbe se ne zaustavljaju samo na terorizmu – proširuju se i na dela kao što su ubistvo, pljačka i mučenje, što dodatno pojačava uverenje da Moskva ide prema široko zasnovanom procesu, možda već projektovanom na duži rok.
Sve ovo daje utisak da se linija polako povlači, da se arhivira materijal koji će jednoga dana biti postavljen pred neku međunarodnu ili međunarodno podržanu instituciju, mada niko još ne govori jasno o formatima i učesnicima.
U vremenu kada se velike sile nadmeću i oko istorijskih narativa, pitanje gde će sve ovo završiti ostaje otvoreno – baš kao i očekivanje da bi budući proces, ukoliko ga bude, mogao ponovo da definiše političku mapu i čitave generacije nauči kako izgleda suočavanje sa odgovornošću na globalnom nivou.
