[adsenseyu2]
Dugogodišnji neprijatelj Rusije, Džordž Soros, ali i sama ruska vlada sada se otvoreno bore oko delova Ukrajine koji će im pripasti nakon bankrota i stečaja koji je nezvanično počeo.
Evo šta treba da znate o borbi koja se trenutno odvija između ukrajinskih kreditora:
U decembru 2013. godine, malo pre zbacivanja ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, koji je bio proruski nastrojen, od strane političke kampanje predvođene američkim predsednikom Barakom Obamom, Rusija je pozajmila Ukrajini 3 milijarde dolara uz ugovor koji navodi da će, ako se dug Ukrajine poveća iznad 60% BDP-a Ukrajine, Rusija moći da zahteva trenutnu isplatu, a Ukrajina se složila sa uslovom ugovora da ne može da da nijedan cent bilo kojem drugom kreditoru dok ne isplati dug od 3 milijarde dolara Rusiji.
Zatim je 4. februara Viktorija Nuland odabrala ukrajinskog bankara Arsenija Jacenjuka za osobu koja će preuzeti kontrolu nad Ukrajinom čim se izvrši prevrat, koji se desio 22. februara.
Plan Sorosa i Obame bio je da privatizuje što veći deo ukrajinske vlasti, uključujući gasna polja u jugoistočnom regionu Juzivska (gde se sada vodi građanski rat), tako da Soros i drugi insajderi mogu da povrate svoj novac sa kamatom. Dalje, ti isti ljudi bi bili i ponuđači, tako da bi ukrajinska imovina bila prodata po cenama mnogo nižim od prave vrednosti. Štaviše, zapadni poljoprivredni giganti sada dolaze u zapadnu Ukrajinu da kupuju polja u Ukrajini, koja su jedna od najplodnijih na svetu.
Osnovnu šemu privatizacije koja se ovde koristi je prvobitno izmislio ekonomista sa Harvarda i šef tadašnje Svetske banke, Lorens Samers, zajedno sa ekonomskim departmanom Harvarda devedesetih godina, kao način da američki investitori insajderi, ali i insajderi komunističke partije SSSR pokupuju imovinu SSSR po veoma jeftinim cenama i zarade od raspada SSSR.
Ti ekonomisti su predvideli rasprodaju industrijskih i drugih sredstava širom 15 država Sovjetskog saveza, uključujući Ukrajinu, gde se sada odvija totalna rasprodaja.
[adsenseyu4]
Kako su novine German Economic News navele 10. januara u članku „Putin protiv Sorosa: Rusija grabi milijarde od Ukrajine“:
„Samo par dana nakon što je Angela Merkel odobrila kredit od 1,8 milijardi evra ukrajinskom premijeru Arseniju Jacenjuku, Rusija je pokrenula svoje interese za taj novac: Moskva razmatra da naplati dug koji je dala Kijevu. Rusija to čini najviše zbog špekulanta Džordža Sorosa.
Jacenjuk se sastao sa kancelarkom Merkel u njenoj kancelariji u četvrtak, 8. januara. Rusija je intervenisala povodom novca čim je premijeru rečeno da će dobiti 1,8 milijardi evra od EU, čime bi Moskva mogla da pokrene bankrot Ukrajine.
Rusija bi mogla da iskoristi isplate EU Ukrajini kako bi naplatila kredit kojem je rok do kraja januara, a Kijev ne može da iskoristi svoje resurse: Moskva bi mogla da zahteva rani povraćaj duga od 3 milijarde dolara od Ukrajine. Ukrajina nije ispunila brojne uslove ugovora, prenela je ruska agencija RIA Novosti u subotu, citirajući vladine izvore. Pod ovim okolnostima, Rusija je primorana da insistira na ranijoj isplati“.
Soros veoma intenzivno ubeđuje EU, MMF i SAD da doniraju dovoljno novca zapadnih poreznika, kako bi Ukrajina mogla da kupi što više oružja i dobije rat protiv pobunjenika u istočnoj Ukrajini, koji je proglasio nezavisnost, a koji sadrži veći deo gasnog polja Juzivska.
Taj region odbija vladu koju je postavio Obama, te taj gas ne može da se iskoristi da se otplate dugovi Ukrajine osim ako Ukrajina ne ostvari kontrolu nad tom zemljom.
Upravo zato je MMF obavestio marionetsku vladu 1. maja 2014. godine da će MMF prestati da pozajmljuje kredite za sprečavanje bankrota, osim ako vlast ne uspostavi kontrolu nad zemljom pobunjenika, što označava njihovu eliminaciju. Bez gasnih polja i drugih sredstava, mala je verovatnoća da će postojeći krediti MMF-a ikada biti isplaćeni. Zato novih kredita MMF-a neće ni biti.
Porošenkov pomoćnik je 6. januara 2015. godine rekao da „Ukrajina navodi da je 450 miliona dolara ukradeno od njene vojske u 2014. godini“. U tom izveštaju je rečeno da „ta suma predstavlja istu količinu novca koju će vlada SAD (nakon jednoglasne odluke vlasti) donirati ukrajinskoj vojsci u 2015. godini“.
I republikanci i demokrate u Kongresu SAD većinski podržavaju Obamin program etničkog čišćenja zarad eliminicaije ljudi u istočnom delu Ukrajine, te su zato odobrili donaciju od 450 miliona dolara od strane američkih poreznika. Međutim, ako ljudi koje plaćaju da obave posao kradu isto toliko koliko im se donira, onda bi ljudi poput Sorosa mogli izgubiti ulaganja u obveznice.
Upravo to je razlog zašto Soros pritiska Evropsku uniju da donira još novca ovom ratu. U izdanju New York Review of Books (NYRB) od 5. februara on kaže da će „sve posledice pomaganja Ukrajini biti pozitivne“. On kaže da će „pomaganjem Ukrajini da se brani, Evropa indirektno pomoći i sebi“.
On ne pominje da je ukrajinska vlast nastala putem prevrata, a ne zbog demonstracija protiv korupcije na Majdanu, oslikavajući ruskog predsednika Vladimira Putina kao agresora zbog aneksiranja Krima (koji je bio deo Rusije od 1783. do 1954. godine).
[adsenseyu4]
Soros kaže: „Putinove ambicije za ponovo stvaranje ruskog carstva je nenamerno dovelo do nove Ukrajine koja se protivi Rusiji i želi da postane sušta suprotnost stare Ukrajine koju su karakterisale endemska korupcija i neefektivna vlast. Novu Ukrajinu predvodi krem građanskog društva: mladi ljudi, od kojih su mnogi studirali u inostranstvu. Mnogi od njih su našli svoje mesto u akademskim institucijama i nevladinim organizacijama. Rašireni dobrovoljački pokret neviđene moći pomogao je Ukrajini da ustane protiv ruske agresije“.
Ljudi koje je Obamin tim postavio na čelu marionetske vlasti su u potpunoj suprotnosti od „krema građanskog društva“. Zapravo, ta osoba koja je opisana je vodila organizaciju po imenu Desni sektor, koja je počinila masakr nad ljudima u Trade Unions zgradi u Odesi 2. maja, dan nakon što je MMF rekao da protivnici novog režima moraju biti eliminisani kako bi Ukrajina nastavila da prima kredite od MMF-a. Glavni sponzor operativaca Desnog sektora je upravo taj čovek.
Ruski romanopisac Zahar Prilepin je 3. januara 2015. u intervjuu, nakon što je obišao Donbas i pričao sa ljudima tamo, rekao:
„Detaljno sam ispitao lokalce zašto je došlo do borbe, jer mislim da Ukrajina zna sve odgovore. Jedna od glavnih tačaka nije čak bio ni Majdan (gde su se odvijale nasilne demonstracije koje su dovele do prevrata), već događaji u Odesi“.
[color-box]Drugim rečima: Do masakra u Odesi, stanovnici Donbasa su bili voljni da uspostave neki vid federalnog sporazuma sa marionetskom vlašću, ali nakon masakra su shvatili da vlada želi da ih vidi mrtve. Dakle, taj masakr je bio pravi početak građanskog rata u Ukrajini.[/color-box]
Međunarodna renesansna fondacija Sorosa bila je jedna od tri glavna sponzora ukrajinske televizije Hromadske, na kojoj je emitovan intervju sa jednim gostom gde je navedeno:
„Donbas, uopšte, nije samo region u veoma depresivnom stanju, već ima niz drugih problema, od kojih je najveći to što je naseljen ljudima od kojih niko nema koristi. Verujte mi, znam šta govorim. Ako se uzme u obzir oblast Donjeck, tamo ima otprilike 4 miliona stanovnika, od kojih je bar 1,5 miliona suvišno. Mi ne treba da „razumemo“ Donbas, već nacionalne interese Ukrajine. Donbas se mora iskoristiti kao resurs, što i jeste. Ne tvrdim da imam neko brzo rešenje, ali mora se učiniti jedna veoma važna stvar – bez obzira koliko to okrutno zvučalo – a to je da određena kategorija ljudi mora biti istrebljena“.
Ostali glavni sponzori televizije Hromadske su vlada SAD i vlada Holandije.
Sorosov članak u NYRB završava se sa analizom u pet tačaka o tome odakle treba da dođe na desetine milijardi dolara potrebnih za istrebljenje tih ljudi. Tu se navode Bilans pomoći isplate, Evropski finansijski mehanizam stabilnosti, Makrofinansijska ustanova za pomoć, Evropska unija, MMF, Ustanova proširenog fonda, Evropska investiciona banka, Svetska banka, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, Pariski klub.
On kaže da ako oni ne dođu do novca: „Evropa će ostati sama na svome da se bori protiv ruske agresije i napustiće svoje principe i vrednosti na osnovu kojih je osnovana Evropska unija. To bi bio nepopravljivi gubitak“.
Soros je 1. januara 2015. godine naveo naslov „Evropa u ratu: Podržavanje nove Ukrajine u 2015. godini i najefektivnije ulaganje koje bi EU mogla da napravi“ rekavši:
Napadanjem Ukrajine 2014. godine, Rusija predsednika Vladimira Putina je postavila fundamentalni izazov vrednostima i principima na kojima se zasniva Evropska unija…
Putinov režim se zasniva čisto na vladavini silom, koja se manifestuje represijom u domovini i agresijom u inostranstvu…
Rusija je aneksirala Krim i uspostavila separatističke enklave u regionu Donbas u istočnoj Ukrajini…
Zapad je, nažalost, pružio borbenoj Ukrajini uz samo površnu podršku…
Svi dostupni resursi moraju da se upotrebe za rat, čak i ako to zahteva deficit u budžetu. Evropa ima sreće da se nemačka kancelarka Angela Merkel ponašala kao pravi Evropljanin po pitanju pretnje koju predstavlja Rusija…
Pomaganje Ukrajini da se brani protiv ruske agresije bi imalo stimulativni efekat na Ukrajinu i Evropu. Članice EU su takođe u ratu i moraju da počnu da se ponašaju u skladu sa tim…
Ukrajini je potreban trenutan priliv novca od oko 20 milijardi dolara uz obećanje da će dobiti još po potrebi…
„Nova Ukrajina“ će biti proevropski orijentisana…
Podržavanje nove Ukrajine u 2015. godini je najefektivnije ulaganje koje bi EU mogla da napravi.
Ovde su njegovi apeli detaljnije predstavljeni nego u Financial Times-u 30. novembra 2014. godine, kada je objavljen naslov „Ekonomski kolaps Ukrajine se mora zaustaviti: MMF i zapadni donori moraju da doniraju 15 milijardi dolara u fond za vanredne situacije“. Niko ne pominje da su ti „zapadni donori“ poreznici i da se ne izvlači ukrajinska javnost već zapadna aristokratija.
Međutim, Arsenij Jacenjuk je rekao baš tu stvar 9. januara 2015. godine u naslovu „Novac od MMF-a će se iskoristiti samo za isplatu stranih dugova“:
„Takođe želim da napomenem da novac koji dobijemo kao međunarodnu finansijsku pomoć neće ići u smanjivanje deficita budžeta države, niti u isplatu plata i penzija“.
Ove „spoljašnje obaveze“ su prvi put navedene 1. maja 2014. godine od strane MMF-a koji je praktično zahtevao da ljudi u Donbasu budu istrebljeni. Zapadne aristokrate žele zemlju, a ne ljude koji tamo žive.
To je dogovor koji je predložen i izvršen putem zapadne „demokratije“.
Erik Cusa
Webtribune.rs
