Rano ujutru 14. aprila, SAD, Francuska i Velika Britanija su sprovele masivan raketni napad na Siriju, opravdavajući svoje postupke time da je Asadova vlada navodno umešata u “hemijski napad“ u Dumi 7. aprila.
Rusko Ministarstvo odbrane je izjavilo da su 103 krstareće rakete ispaljene na različite ciljeve širom Sirije, dodajući da je njih 71 presretnuta od strane Sirijsih snaga vazdušne odbrane (SADF).
[adsenseyu1]
“Prema dostupnim informacijama, ispaljeno je ukupno 103 krstareće rakete… Sirijski sistemi vazdušne odbrane su u suštini obuhvatali oružje sovjetske proizvodnje koje je uspešno odbilo udare aviona i pomorskih brodova. Ukupno 71 raketa je presretnuta,“ rekao je šef glavnog operativnog štaba ruskog generalštaba, general-pukovnik Sergej Rudskoj.
Rudskoj je rekao da su SADF koristile svoje sisteme vazdušne odbrane S-125, S-200, Buk, Kvadrat i Osa kako bi odbili udare.
Sirijska Generalna komanda je izjavila da su SAD, Velika Britanija i Francuska lansirale 110 raketa, dodajući da je većina njih presretnuta.
Ove brojke pokreću ozbiljna pitanja.
Neki stručnjaci kažu da čak ni u teoriji SADF nisu bile u stanju da obore više od 15-20% lansiranih raketa koristeći samo svoje sisteme S-125, S-200, Buk, Kvadrat i Osa. SADF jednostavno nemaju dovoljno sredstava i mera da istovremeno presretnu taj broj raketa u jednom talasu udara.
Šta se zaista dogodilo?
Stručnjaci su sugerisali da je ruska vojska mogla iskoristiti svoje najsavremenije sisteme za elektronsko ratovanje (EW) kako bi se suprotstavili lansiranim raketama tokom svoje završne faze leta.
[adsenseyu4]
Veći deo putanje leta, smernice za krstareću raketu Tomahavk obezbeđuje GPS. Međutim, u završnoj fazi, raketa počinje da koristi svoj unutrašnji sistem vođenja. Tokom ove faze leta, raketa je ranjiva na EW kontramere.
Rakete na koje utiču EW sistemi počinju da se preusmeravaju. Brzina raketa se značajno smanjuje i postaju laka meta za sisteme vazdušne odbrane ili pad.
Još jedan faktor, koji je “vrlo verovatno“ doprineo efikasnosti sirijskih kontramera, jeste to da je Rusija obezbedila sirijskoj vojsci operativne podatke iz svoje mreže za tehničko izviđanje, uključujući satelite i druga sredstva za nadzor. Verovatno je Iran uradio sličnu stvar. Stoga su rakete lansirane sa Crvenog mora odmah otkrivene i praćene tokom celokupnog njihovog leta.
Koristeći podatke o praćenju, ruski sistemi vazdušne odbrane su sposobni da obore krstareće rakete sa relativno visokom efikasnošću.
U svakom slučaju, 71 presretnuta rakete od 103 lansirane, su presudni neuspeh za SAD i njihove saveznike. Bez sumnje, američko vojno rukovodstvo nije očekivalo ovaj scenario.
Ako se potvrdi podatak ruskog Ministarstva odbrane, ovo će biti prvi put u istoriji da je jedna strana bila u stanju da odbija masivni udar takozvanih modernih visoko precizinih oružja/raketa. Dakle, u slučaju nuklearne razmene između SAD i Rusije, Rusi će moći da presretnu veći deo američkih napadačkih sredstava, pretrpevši manju štetu. Nuklearni napad Rusije bi bio razarajući udar.
Do sada SAD nisu pružile nikakve komentare o izveštajima o 71 oborenoj raketi, i nisu čak pružili ni zvanične informacije o metama i oružju koje je bilo uključeno u njihov napad na Siriju. S obzirom da administracija predsednika Donalda Trampa voli “PR pokrete,“ takav stav se može opisati kao indikacija da nešto “nije prošlo kako treba.“
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
