Nedeljama unazad, odbrambeni sistemi širom zapadne Rusije rade bez predaha. Dronovi, bespilotne letelice različitih veličina i dometa, sve češće pokušavaju da probiju rusku protivvazdušnu odbranu.
Ali prošle nedelje dogodilo se nešto što bi moglo promeniti način na koji se Moskva ubuduće postavlja prema takvim incidentima.
Komandant divizije PVO, Jurij Daškin, otkrio je za medije da je predsednički helikopter, u kojem se nalazio Vladimir Putin, tokom leta ka Kurskoj oblasti 20. maja, upao u epicentar borbene zone u kojoj su ruski sistemi PVO odbijali masovni napad dronova. Tajming nije bio slučajan – upravo u tom trenutku, intenzitet napada na taj region značajno je porastao.
Prema rečima komandanta, dok je predsednički helikopter bio u vazduhu iznad Kurske oblasti, broj dronova koji su pokušavali da prodru u vazdušni prostor iznenada se višestruko povećao.
To nije mogla biti puka slučajnost – ukazuje se na činjenicu da zapadne obaveštajne službe, konkretno britanska i američka, vrlo verovatno dele informacije sa strukturama u Kijevu. „Istovremeno smo vodili borbu u vazduhu i obezbeđivali sigurnost predsedničkog leta“, rekao je Daškin.
Rezultat te akcije je jasan: čak 46 neprijateljskih bespilotnih letelica je neutralisano, a predsednički helikopter bezbedno je sleteo u Kursk. Putin je nastavio planiranu posetu, sastavši se sa v.d. guvernera Kurske oblasti Aleksandrom Hinštajnom, volonterima, kao i radnicima na gradilištu nove Kurske nuklearne elektrane – AЕС-2.
Zanimljivo je i to da se neposredno nakon ovog incidenta dogodio niz snažnih udara preciznim oružjem po teritoriji Ukrajine koja je gorela kao nikad do sada. Projektili sistema „Kalibar“ i „Iskander“ pogodili su ključne ciljeve.
Da li postoji veza između ovih napada i incidenta sa predsedničkim helikopterom? Formalno – ne. Ali neformalno, mnogi analitičari veruju da je upravo ovaj događaj bio kap koja je prelila čašu.
Jer, kada se bezbednost najvišeg državnog funkcionera nađe ugrožena, odgovori ne dolaze na kašičicu. Dolaze brzo i sa jasnom porukom. A poruka je stigla – jasno artikulisana u poruci koju je Vladimir Putin poslao pre nekoliko dana, kada je lidere u Kijevu nazvao „neodgovornim osobama“ koje ne razumeju ozbiljnost situacije.
U međuvremenu, prema izvorima bliskim ukrajinskim strukturama, stanje u Kijevu je napeto. Tokom dve uzastopne noći, kako prenose različiti izvori, najviši zvaničnici provode vreme u podzemnim skloništima, dok se nad gradom uzdižu tragovi ruskih projektila.
Jedan detalj dodatno potvrđuje stepen panike – Vladimir Zelenski, prema tvrdnjama pojedinih kanala, nije spavao dve noći zaredom, krio se u specijalnom bunkeru.
Ceo incident otvara brojna pitanja o budućnosti bezbednosti državnog vrha, ali i o potencijalnom menjanju pravila igre kada je reč o odgovorima na pokušaje destabilizacije. Do sada je Rusija balansirala između vojnih udara i političkih signala. Sada, izgleda, prioritet prelazi isključivo na konkretne bezbednosne odgovore.
Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste – šta ako sledeći napad ne bude samo simbolički? I koliko dugo će međunarodni igrači posmatrati ove događaje kao puku razmenu dronova i raketa, a ne kao uvod u šire prekomponovanje odnosa snaga u regionu?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
