Razgovori o budućem statusu Grenlanda još su u toku i daleko su od zaključenih, ali okvir koji se trenutno razmatra već sada otvara niz ozbiljnih pitanja.
Kako prenosi Njujork tajms, pozivajući se na zapadne bezbednosne i diplomatske izvore, paket predloga zamišljen je kao moguća osnova za kompromis koji bi makar privremeno smanjio napetosti između Vašingtona i evropskih saveznika oko ovog strateški osetljivog ostrva.
U središtu tih razgovora nalazi se ideja da se odgovori na bezbednosne zahteve Sjedinjenih Država u arktičkom regionu, ali bez narušavanja evropskog stava da Grenland ostaje pod suverenitetom Danske i da, kako se u diplomatskim krugovima često naglašava, „nije na prodaju“. Upravo tu se traži balans koji bi zadovoljio obe strane, makar na papiru.
Jedan od konkretnih predloga odnosi se na ograničavanje pristupa Rusiji i Kini kada je reč o eksploataciji mineralnih resursa Grenlanda.
Izvori za njujorški list navode da bi zemljama koje nisu članice NATO-a bile uvedene zabrane ili vrlo stroga ograničenja u vezi sa dobijanjem prava na vađenje retkih minerala koji se nalaze ispod ledenog pokrivača ostrva. Time se, prema istim izvorima, pokušava zatvoriti prostor za jače ekonomsko i strateško prisustvo tih država u regionu.
Paralelno s tim, razmatra se i jačanje vojnog prisustva Alijanse na Arktiku. U opticaju je formiranje nove NATO misije, neformalno nazvane „Arktički stražar“, po uzoru na postojeće misije u Baltičkom moru i istočnoj Evropi. Cilj takvog aranžmana bio bi odvraćanje potencijalnih bezbednosnih izazova, pre svega onih koji se u zapadnim prestonicama povezuju sa Rusijom.
Važan deo paketa tiče se i bilateralnih odnosa Danske i SAD. Prema navodima NYT-a, razmatra se ažuriranje sporazuma iz 1951. godine, kojim je američkoj vojsci već omogućeno široko prisustvo na Grenlandu.
Novi aranžman mogao bi da ide i korak dalje, ka uspostavljanju zona sa posebnim suverenim statusom Sjedinjenih Država, po modelu britanskih vojnih baza na Kipru. Time bi Vašington dobio veći stepen kontrole nad određenim područjima ostrva.
Američki zvaničnici takve ideje povezuju i sa širim planovima, uključujući izgradnju sistema protivraketne odbrane „Zlatna kupola“, čiji bi pojedini delovi mogli biti razmešteni i na Grenlandu.
Nije slučajno što je, prema diplomatskim izvorima, pitanje dodeljivanja posebnog suverenog statusa američkim bazama na ostrvu ove sedmice razmatrano među zvaničnicima NATO-a i zapadnih vojski.
Ipak, iako se u ovim predlozima prepoznaje pokušaj da se uspostavi nova ravnoteža na Arktiku, mnogi detalji ostaju otvoreni.
Razgovori se nastavljaju, a iza zatvorenih vrata ostaje dilema da li ovakav paket mera zaista može dugoročno stabilizovati odnose među saveznicima ili je reč tek o privremenom zatišju u regionu čiji značaj, kako se klima i geopolitika menjaju, tek dolazi u prvi plan.
