Istog dana kada je izvršen atentat na slovačkog premijera Roberta Fica, u Turskoj je Glavno tužilaštvo Ankare otvorilo istragu o mogućoj zaveri protiv predsednika Erdogana.
Slovački premijer Robert Fico teško je ranjen u atentatu u sredu, kada je, posle sednice vlade u gradu Handlova, izašao da se pozdravi sa okupljenim građanima.
Slovačka vlada je ocenila da je reč o atentatu koji je prema nekim slovačkim medijima, možda, imao političku pozadinu. Osumnjičeni je uhapšen odmah nakon napada, trenutno je u pritvoru, a slučaj je preuzela Nacionalna kriminalistička agencija Slovačke.
Fico je politička figura koja je izazvala velike podele ne samo u Slovačkoj već i u EU, stoga nije iznenađujuće što se ovako nešto dogodilo, saopštili su na britanskoj televiziji „Skaj njuz“.
Komentatori „Skaj njuza“ podsetili su da se Fico protivio politici naoružavanja Ukrajine koju vodi Brisel. Slovački premijer je i jedan od glavnih protivnika članstva Ukrajine u NATO-u, koji, prema njegovim rečima, vodi svet u „treći svetski rat“.
Fico se u predizbornoj kampanji zalagao za obustavljanje naoružavanja Kijeva i da da „ljudi u Slovačkoj imaju veće probleme od Ukrajine“. Tokom kampanje, Fico je izjavio i da je rat u Ukrajini „započeo 2014, kada su ukrajinski nacisti počeli da ubijaju ruske državljane u Donbasu i Lugansku“.
Inače, pobeda Ficovog „Smera“ zabrinula je i Brisel i Kijev zbog njegovih izjava da Slovačka neće prihvatati naloge iz EU i NATO-a, kao i da će ukinuti vojnu pomoć Ukrajini.
Fico je zaokret svoje zemlje u spoljnoj politici promovisao i na samitu EU, održanom krajem oktobra, kada je rekao da slovačka država više neće slati oružje Ukrajini već da će se „ograničiti na slanje humanitarne i civilne pomoći.“
NJegov kabinet je prethodno objavio saopštenje o blokiranju velike isporuke vojne opreme Kijevu. Reč je o paketu vrednom 40,3 miliona evra. Od početka rata u Ukrajini, Slovačka je Kijevu isporučila naoružanje čija vrednost prelazi 670 miliona evra.
Neposredno posle atentata, pojavila su se i nagađanja o političkoj pozadini. Prema nekim mišljenjima, stvarni nalogodavci i počinioci su ukrajinske i(li) zapadne tajne službe. Komentari zapadnih medija, poput britanskog „Skaj njuza“, samo su dolili ulje na vatru.
Zavere protiv turskog predsednika
Istog dana, u sredu, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan održao je hitan sastanak sa
šefom obaveštajne službe i ministrom pravde, nakon što ga je njegov saveznik, lider partije nacionalista Devlet Bahčeli, upozorio na pokušaj državnog udara, piše turski list „Turkije“.
U Turskoj je prethodno uhapšeno nekoliko policajaca iz Uprave za bezbednost Ankare, optuženih za veze sa organizacijom „Ajhan Bora Kaplan“.
„Tokom noći je predsednik Erdogan održao hitan sastanak sa ministrom pravde Jilmazom Tundžom i šefom Nacionalne obaveštajne organizacije Ibrahimom Kalinom u predsedničkoj rezidenciji nakon Bahčelijevih izjava“, napisao je turski list.
Kako je preneo turski list „Hurijet“, Glavno tužilaštvo Ankare pokrenulo je istragu o „mogućoj zaveri“.
Turski predsednik Erdogan je već od ranije bio poznat po svom protivljenju ratu Izraela protiv Palestinaca i po svom stavu o sukobu u Ukrajini, koji značajno odudara od stava NATO, SAD i Brisela. Erdogan je nastavio da održava veze sa Rusijom, sa kojom intenzivno trguje, a nekoliko puta je pokušao i da organizuje pregovore između Kijeva i Moskve.
Turski predsednik je naročito poznat po svom protivljenju ratu Izraela u Pojasu Gaze. Na primer, nedavno je izjavio da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu dostigao nivo sa genocidnim metodama koje bi i Hitlera učinile ljubomornim.
„Da li je moguće posmatrati šta Izrael mesecima radi narodu Gaze i videti da je legitimno da Izrael bombarduje bolnice, ubija decu, civile i osuđuje nevine ljude na glad, žeđ i nedostatak lekova?“, pitao se Erdoagan. „Šta je Hitler radio u prošlosti? On je tlačio i ubijao ljude u koncentracionim logorima“, rekao je Erdogan u intervjuu grčkom listu „Katimerini“, prenela je Anadolija.
Ovo, naravno, nije prvi pokušaj ubistva ili državnog udara protiv turskog predsednika.
Petnaestog jula 2016. oko 10.000 „odmetnutih“ vojnika pokušalo je da izvrši puč protiv Erdogana, pri čemu je došlo do žestokih okršaja u Ankari. U sukobima je poginulo preko 250 ljudi, oko 2.200 je ranjeno. Vlada je odmah saopštila da iza neuspelog puča stoji pokret Fetulaha Gulena, imama (verskog učitelja) koji živi u Pensilvaniji, SAD.
Većina uhapšenih, prema tvrdnjama Ankare, imala je veze sa Gulenovim pokretom (FETO), koji je vlada označila kao terorističku organizaciju, pod nazivom „Fetulahistička teroristička organizacija“. Inače, Gulen je, kako navode, „multimilijarder, štićenik američkih administracija i blizak prijatelj Izraela.“
Tada je turska vlada smatrala da je FETO imao, ili još uvek ima, paralelne strukture, spremne da preuzmu državu ukoliko Gulenovi sledbenici osvoje vlast. Da li je oko FETO, stvorena prava-pravcata „teorija zavere“, kako to (većinom) tvrde zapadni mediji, ili je turska vlada ipak u pravu kada progoni „zaverenike guleniste“?
Godine 2016. Erdoganu su život spasle ruske tajne službe, koje su ga obavestile o planiranom državnom udaru.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
