Naslovnica SPEKTAR Šta Putin namerava mobilizacijom 300.000 rezervista, od 25 miliona s koliko ih...

Šta Putin namerava mobilizacijom 300.000 rezervista, od 25 miliona s koliko ih Rusija raspolaže?

Mnogi se sada pitaju šta je to što je ruski predsednik Vladimir Putin u jutrošnjem govoru najavio – delimična mobilizacija.

Putin je na početku svog govora rekao da Zapad „želi da uništiti našu zemlju“ i da se „ovde radi o odbrani Rusije“. U narednom trenutku je proglasio delimičnu mobilizaciju i rekao da će događaji u vezi sa mobilizacijom početi 21. septembra.

„Ističem da je u pitanju delimična mobilizacija. Mobilizacija počinje danas, 21. septembra. Rusi koji budu mobilisani, biće im date sve beneficije i garancije“, kazao je Putin i naveo da će mobilisanom ljudstvu biti pružena i dodatna obuka.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

Pola sata nakon Putina, naciji se obratio i ministar odbrane Sergej Šojgu koji je pojasnio da će biti mobilisano 300.000 vojnika.

Šta je to delimična mobilizacija?

Kako piše Index.hr, delimična vojna mobilizacija je termin koji se koristi praktično u celom svetu, ali se može razlikovati od zemlje do zemlje po nekim stvarima.

U slučaju Rusije, baš kako je rekao Putin, delimična vojna mobilizacija znači da će se u vojsku pozvati rezervisti, a taj proces počinje odmah. Rezervisti su u svakoj zemlji „rezervni vojnici“, a u stvari radi se o osobama koje su završile služenje vojske.

U Rusiji je vojni rok još uvek službeno obavezan i traje 12 meseci. Obavezan je za sve muškarce starosti između 18 i 27 godina. Takođe, zbegavanje vojnog roka je kažnjivo sa do dve godine zatvora.

Šojgu je rekao da će biti pozvano 300.000 rezervista, od 25 miliona s koliko ih, kako je kazao, Rusija raspolaže.

Objava ruskog predsednika Vladimira Putina o delimičnoj mobilizaciji usledila je nakon poteza donjeg doma ruskog parlamenta, Državne dume, u utorak da izmeni zakon o vojnoj službi, pooštravajući kazne za kršenje dužnosti vojne službe — poput dezerterstva i izbegavanja službe, prenosi CNN.

Nacrt zakona predviđa zatvorsku kaznu do 15 godina za izbegavanje službe ili kršenje službene vojne zapovesti. Poslanici Državne dume i senatori takođe su pripremili amandmane na Krivični zakon, predlažući do pet godina zatvora za uništenje ili nehajno oštećenje oružja i vojne opreme tokom rata, izvestila je državna novinska agencija RIA Novosti.

Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte 

(b92,index.hr)