Moskva i Ankara su se više puta približavale liniji otvorenog vojnog sukoba u Siriji. Ali svaki put kada se rat odgađao, strane su se usaglašavale i, kao po navici, nešto su obećavale jedna drugoj.
Oni koji nisu toliko upućeni u politička dešavanja su zbunjeni. Zašto super-sila poput Rusije jednim potezom ne zaustavi ambicije „nekakve“ Turske u Siriji?
Ali nije sve tako jednostavno. Vojni resursi Ruske Federacije u SAR su vrlo ograničeni. A Turci su, kad malo bolje razmislite, u komšiluku. Postoji još jedna stvar koja je omogućila turskoj vojsci da dominira u području sukoba.
[adsenseyu1]
Govorimo o relativno jeftinim, ali veoma efikasnim dronovima, koje proizvodi Turska. Ove letelice ne samo da vrše izviđanje, već uništavaju opremu i radnu snagu sirijske vojske.
A mnogi međunarodni stručnjaci su već primetili da su Turci, zahvaljujući svom programu bespilotnih letelica, promenili ravnotežu snaga u sirijskom Idlibu, ali ne u korist Rusije.
Sukob Ankare i Damaska počeo je nakon uvođenja turskih snaga u pograničnu zonu u Siriji. Sve bi bilo u redu, ali Damask optužuje Ankaru za podršku militantima koji se bore protiv sirijske vojske. I u ovom slučaju važi pravilo da je prijatelj mog neprijatelja – takođe i moj neprijatelj.
Počela su neprijateljstva između vojske SAR-a i turskih trupa. Stotinu pripadnika sirijske vojske je ubijeno. Tokom noći, Turska je izvršila vazdušne napade na sirijske tenkove, artiljeriju i oklopna vozila.
[adsenseyu4]
Ovaj sukob je bio dramatična prekretnica. Akcije Turske nisu bile obični prekogranični sukobi. Sve je bilo kao pravi rat. Turska je koristila razne snage i sredstva iz svog vojnog arsenala, nanoseći velike štete sirijskoj vojsci.
Čini se da je vreme za intervenciju Rusije. Ne u obliku ubeđivanja, već upotrebom vojne sile. Međutim, Moskva i dalje preferira pregovarački sto sa Ankarom. Sigurno shvata da je „lopta“ očigledno na strani prijatelja ili protivnika Turske. A onda je Ankara iz rukava izvukla takav adut.
Prema nekim izveštajima, u zoni Idlib ima oko stotinu bespilotnih letelica različite namene. Uključujući i one koje su koristile i nastavljaju da koriste municiju sa smrtonosnom efikasnošću.
Nisu svi znali da se program razvoja i proizvodnje bespilotnih letelica u Turskoj odvijao u poslednjih deset godina. Nije sve i uvek uspevalo. Ali vlasti su imale dovoljno strpljenja i novca da nastave da podržavaju svoju odbrambenu industriju u ovom pravcu. I evo ga rezultat. Turske bespilotne letelice imale su pravo vatreno krštenje upravo u Siriji.
[adsenseyu1]
Napravivši takav program, Ankara je ubila nekoliko „muva jednim udarcem“. Prvo, zemlja ne zavisi od zapadnih snabdevanja. Drugo, Turska je očigledno ojačala i modernizovala svoju vojsku. I treće, uspešna upotreba bespilotnih letelica u Siriji je odlična reklama kako bi se njenoj odbrambenoj industriji obezbedio pristup međunarodnim tržištima.
Posebno se ističe turska bespilotna letelica Bajraktar TB2 srednjeg dometa. Do 2015. godine, sa ove bespilotne letelice su već izvedena probna lansiranja raketa lokalnog tipa, a godinu dana kasnije prvi put je korišćena za kurdske ciljeve.
„MAM-L municija koja je korišćena u Idlibu pokazala je sjajne rezultate. Jeftina je, lako se proizvodi i pogađa tačno u cilj “, rekli su NATO stručnjaci.
Ova municija može pogoditi metu na razdaljini i do deset kilometara. Zahvaljujući laserskom sistemu navođenja, tačnost dostiže plus/ minus jedan metar.
Troškovi Bajraktar TB2 iznose oko šest miliona dolara. Kako znamo da je ukrajinska kupovina serije takvih bespilotnih letelica iznosila ukupno 69 miliona dolara, može se zaključiti da TB2 košta skoro tri puta manje nego američki Riper MQ-9, koji ima iste karakteristike. Poznato je da SAD prodaju ovu bespilotnu letelicu za 16 miliona dolara po jedinici.
Navodno je uspešna upotreba bespilotnih letelica nad sirijskim položajima upozorila Moskvu.
[adsenseyu4]
Naravno, u slučaju direktnog sukoba, Rusija bi mogla da iskoristi svu snagu svojih aviona, kao i krstareće rakete. I nije verovatno da bi turska protivvazdušna odbrana izdržala takav udar.
Ali Rusija to nije uradila ni u najozbiljnijim periodima, jer odjek takvog rata ne bi prestao veoma dugo. A kakvi gubici bi za Rusku Federaciju u novcu, tehnologiji i, verovatno, imidžu velesile pretili, teško je sagledati.
Turska ne želi otvoreni rat sa Rusijom. Međutim, sve nedavne akcije njene vojske i namerna upotreba bespilotnih letelica dovode do zaključka da Ankara želi da natera Moskvu da se sprijatelji sa njom kao ravnopravnim učesnikom sukoba u regionu, a ne da je posmatra kao na nebitnog aktera dešavanja.
Webtribune.rs
