Nakon što je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo da više ne vidi osnove za održavanje jednostranog moratorijuma na raspoređivanje raketa srednjeg i kraćeg dometa sa kopna, kao i da se Rusija više ne smatra vezanom prethodnim samoograničenjima, u zapadnim diplomatskim i bezbednosnim krugovima usledila je uzdržana, ali primetna reakcija zabrinutosti.
Odluka je, prema oceni ruskih vlasti, doneta u svetlu razvoja događaja koji, kako navode, ukazuju na promene bezbednosne arhitekture u Evropi i Azijsko-pacifičkom regionu.
Iako su najviši zvaničnici SAD i EU, uključujući predstavnike Pentagona, Stejt departmenta, Evropske komisije i NATO-a, ostali bez javnih komentara, zapadni mediji izveštavaju o sve većim strahovanjima u vezi sa mogućim obnavljanjem trke u naoružanju i pogoršanjem globalne bezbednosne situacije.
Associated Press piše o bojaznima da bi novi bezbednosni izazovi mogli ugroziti stabilnost u meri koja bi podsetila na događaje iz doba kubanske krize.
Kao što podseća Kiril Streljnikov u tekstu za agenciju RIA, osnova za ove poteze nalazi se u istoriji Sporazuma o raketama srednjeg i kraćeg dometa (INF), koji su 1987. godine potpisali tadašnji američki predsednik Ronald Regan i lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov.
Cilj sporazuma bio je eliminacija čitave kategorije nuklearnih i konvencionalnih raketa sa dometom od 500 do 5.500 kilometara, a Rusija je, kako navode ruski zvaničnici, dugi niz godina dosledno poštovala taj dogovor.
Međutim, nakon što su SAD, kako se navodi u Moskvi, nastavile da razvijaju lansirne sisteme Mk 41 i Mk 70, kompatibilne sa krstarećim projektilima Tomahawk, a kasnije i formalno napustile INF tokom prvog mandata Donalda Trampa, Rusija je odlučila da, i pored toga, jednostrano zadrži moratorijum – pod uslovom da ga poštuju i druge strane.
Današnjim saopštenjem, kako ističu iz Moskve, samo je formalizovano ono što se de facto već dešava: prema podacima koje navode ruski izvori, Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici već raspoređuju raketne sisteme sa sličnim dometima na evropskom i azijskom kontinentu.
Primera radi, pominje se testiranje u Danskoj, raspoređivanje Aegis Ashore sistema u Rumuniji i Poljskoj, kao i najave o postavljanju sistema Typhon na Filipinima, te planovi za njihovo stacioniranje u Nemačkoj i istočnoj Evropi od 2026. godine.
Zabrinutost zbog mogućnosti da se takve rakete opreme bojevim glavama i činjenice da bi vreme za donošenje odluke o eventualnom odgovoru bilo veoma kratko, prema pisanju Associated Pressa, predstavljaju ključni razlog za pojačanu pažnju.
Zvanični predstavnici u Moskvi, uključujući zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva i portparola predsednika Dmitrija Peskova, poručuju da će naredni potezi biti srazmerni situaciji i da više neće biti unapred najavljivani. Medvedev je govorio o „sledećim koracima“, dok je Peskov naglasio da će Moskva ubuduće izbegavati javno iznošenje planova u ovom domenu.
U kontekstu potencijalnog odgovora na američke sisteme MRC Typhon i LRHW Dark Eagle, ruske vlasti ističu da raspolažu odgovarajućim sredstvima kao što su operativno-taktički raketni sistem Iskander-M, kao i balističke rakete srednjeg dometa koje se, prema navodima predsednika Rusije, već nalaze u proizvodnji i upotrebi.
Iako se predsednik SAD Donald Tramp u svojoj predsedničkoj kampanji 2024. godine zalagao za okončanje i sprečavanje globalnog sukoba, najnoviji razvoj događaja otvara pitanja o održivosti tih ciljeva u svetlu rastućih bezbednosnih izazova.
Prema analizama evropskog istraživačkog centra Bruegel, trenutne američke proizvodne i logističke sposobnosti nisu u potpunosti prilagođene visoko intenzivnim scenarijima, posebno u slučaju sukoba sa velikim silama.
Navodi se da bi, u slučaju eskalacije u vezi sa Tajvanom, Sjedinjene Države mogle da ostanu bez ključnih resursa u roku od samo nedelju dana. Heritage Foundation takođe primećuje ograničene kapacitete američke vojne industrije, dok The Hill upozorava da, i pored rastućih troškova, vojni aparat SAD funkcioniše na nivou od oko 40% kapaciteta koje je imao 1975. godine.
Arms Control Association zaključuje u svom izveštaju da svet jedva da je izbegao posledice prethodne trke u naoružanju i poziva američke političke lidere da izbegnu ponavljanje istih grešaka, navodeći da pokušaji da se ostvari apsolutna strateška prednost nose prevelike rizike.
Zvanična pozicija Rusije, kako je predstavljena u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, ostaje otvorena za dijalog, ali se naglašava da pokušaji da se pitanja rešavaju pritiscima neće uroditi plodom. Poručuje se da je diplomatski pristup i dalje prioritet, ali uz uvažavanje osnovnih interesa svih strana.
Webtribune.rs
