Piše: Srđa Trifković
Meni je više nego jasno, da od proleća 2014- te, od Putinovog neadekvatnog odgovora na Ukrajinsku krizu, zapravo jedne ozbiljne strategije (u Rusiji) nema (…) Adekvatan odgovor bi bio da se pošalju ruske trupe da zaštite žitelje rusofonih teritorija, od Harkova na severo-istoku pa preko Nikolajeva na jugu, do Odese na jugo-istoku. U skladu sa međunarodnom strategijom „Responsibility and protect“. Ono što je umesto toga urađeno je utešna nagrada za gubitak 500 kilometara strateške dubine, gde je više od polovine stanovništa bilo prorusko.
[adsenseyu1]
Takođe, desila im se ista stvar 2003. godine u Tbilisiju. Gde je skinut Ševrnadze i gde je došao ludi i neuračunljivi Mihael Sakašvili. Tamo su opet „zaštitili“ Južnu Osetiju i Abhaziju kao jednu četrnaestinu gruzijske teritorije, a izgubljena je Gruzija, koja tada u kontinuitetu želi da uđe u NATO. U Centralnoj Aziji, Rusi gube pozicije pred Kinezima, gde je njihov sever-zapad vektor, koji ide prema Iranu, presečen kineskim, koji ide od Sinkjanga prema Kaspiskom moru i gde su Kinezi daleko proaktivniji i u investicijama i u kulturnom uticaju. Tu je takođe prisutan i turski uticaj, koji je pre svega zasnovan na „mekoj moći“. On se odnosi na Turkmene, Tadžikistan, Kirgistan, što je i ilustrovano činjenicom da i Kazahstan prelazi sa ćirilice na latinicu.
U Belorusiji se jako „ljulja“ stanje. Odnosi između Moskve i Minska su lošiji nego u bilo kom trenutku nego od raspada Sovjetskog saveza. Netrpljivost između Lukašenka i Putina pretvorila se u vrlo vidljivu labavost i tog saveza. Takođe, odrađuju mu smenu režima po matrici Džina Šarpa u Jerevanu, u Jermeniji, koja je za razliku od Ukrajine i Gruzije, članica Evroazijske ekonomske unije i vojnog saveza ODKB-a.
Ja sam bio prošlog meseca na Moskovskom ekonomskom forumu gde je vodeći ruski ekonomista Sergej Glaznjev, ponovo lamentirao nad činjenicom da nema državnog investicionog programa. Da oligarsi i dalje imaju kontrolu nad tokovima novca, a da ne investiraju u produktivni sektor. Rusko učešće u svetskoj privredi je bilo 2 posto u vreme raspada SSSR-a, i dalje je 2 posto. Kinesko je poraslo sa 6 posto 1992 na 21 posto 2017. godine. To mnogo govori.
U ruskom aparatu moći, imate divergentne krake. Imate definitivno prozapadnjake. To je šefica nacionalne banke rusije Elvira Nabiulina i to je premijer Medvedev, koji je sada upravo imenovan ponovo na svoju poziciju.
Tu je onda izvesni Kudrin koji je prozapadnjak od glave do pete, a koji je jedan od Putinovih neformalnih savetnika. Onda imamo tzv. silovike , samo da dodam da je veoma zabrinjavajuće što je Rogozin smenjen sa položaja prvog potpredsednika Vlade, tu je i odlazak Sergeja Ivanova.
Sve to ukazuje da je Vladimir Vladimirovič Putin, pre svega jedan menadžer, koji kordinira i usaglašava divergentne krake ruske strukture moći, a ne vidoviti državnik koji svoju dugoročnu viziju ispunjava po fazama. Način na koji Rusija još uvek reaktivno a ne proaktivno nastupa u svom najbližem okruženju ukazaju na nedostatak te vizije.
Istovremeno, mi smo imali izjavu samog Putina, da se on nada da će u direktnom kontaktu sa američkim predsednikom Trampom da spreči dalju trku u naoružanju. To se neće desiti. Ne zato što Tramp tome nije bio sklon tokom predizborne kampanje i što možda i sam potajno ne bi želeo danas, već zato što je kompletna struktura američke moći, udružena u jednom zločinačkom poduhvatu da to spreči. Ako to do sada nije jasno, posle svih kompromisa i ustupaka koje je Tramp učinio, onda kada će biti.
(Arheofutura)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
