U geopolitičkoj igri energije, jedno je postalo jasno – Srbija je danas postala neizostavna karika u lancu energetskog snabdevanja Centralne Evrope.
Ovu važnu poruku uputio je šef mađarske diplomatije Peter Sijarto, koji je istakao da je Srbija praktično zamenila Ukrajinu kao glavni tranzitni koridor za ruski gas prema evropskom kontinentu.
Sijarto je ovu izjavu objavio na svom Fejsbuk nalogu, ne štedeći reči kada je govorio o ukrajinskom potezu da zatvori ključni gasovod koji je do tada obezbeđivao dotok prirodnog gasa iz Rusije u Evropu. „Ukrajina je izneverila region“, poručio je mađarski ministar i dodao da je ta odluka dovela zemlje Centralne Evrope u veoma nezgodan položaj.
U takvom okruženju, Srbija je iskočila kao nova tačka oslonca. Preko njene teritorije, svakog dana više od 20 miliona kubnih metara ruskog gasa stiže do Mađarske. Ta cifra nije samo impresivna – ona govori o poverenju, infrastrukturi i ozbiljnosti energetskih veza koje su u međuvremenu ojačale.
Ali tu se priča ne završava. Sijarto je potvrdio da Mađarska ide korak dalje u energetskoj saradnji sa Srbijom. Novi projekat – izgradnja zajedničkog naftovoda – već je u fazi planiranja i očekuje se da bude završen do 2027. godine.
Trasa će obuhvatiti između 180 i 190 kilometara samo u okviru mađarske teritorije, čime će se dodatno stabilizovati snabdevanje gorivom širom regiona.
„Možemo biti sigurni u snabdevanje gorivom za ceo region. Nećemo više morati da strepimo da li će doći do naglog poskupljenja benzina“, naglasio je Sijarto, obraćajući se domaćoj i međunarodnoj javnosti.
Zanimljivo je da planirani naftovod nije jedina infrastrukturna novina. On će, kako je najavio ministar, takođe omogućiti i udvostručenje kapaciteta za prenos električne energije između Srbije i Mađarske.
A upravo ti dodatni kapaciteti mogli bi igrati ključnu ulogu u kontroli i smanjenju troškova za krajnje potrošače – što je u aktuelnim ekonomskim okolnostima postalo prioritet broj jedan u većini evropskih zemalja.
Ove promene ne tiču se samo brojki i cevi u zemlji. One ukazuju na dublje pomeranje energetskih tokova u Evropi i novu ulogu Balkana, a posebno Srbije, kao stabilnog i pouzdanog partnera u razdoblju kada se stari putevi snabdevanja zatvaraju, a nova partnerstva dobijaju strateški značaj.
Kako se ova energetska osovina Beograd–Budimpešta bude dalje razvijala, ostaje da se vidi hoće li druge zemlje regiona prepoznati ovu promenu pravca i uključiti se u zajedničku infrastrukturu. Jer kada gas i nafta krenu drugim putem, politika obično ne kasni dugo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
