Srbija ima ono što mnogima nestaje: Ovo je istorijska šansa za izvoz hrane

U situaciji krize, straha i neizvesnosti, kakva je sada u svetu, hrana dobija na značaju što može povoljno da se odrazi na naš izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kaže za Sputnjik stručnjak za tržište poljoprivrednih proizvoda, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Branislav Vlahović.

Nedavno upozorenje Privredne komore Srbije (PKS) da je zbog efekta kovida i ukrajinske krize smanjen izvoz zamrznute maline, koja Srbiji donosi značajan prihod sa inostranog tržišta, nametnula je pitanje kako će se u sadašnjim okolnostima generalno ponašati tržište hrane.

Srpska hrana na svetskom tržištu

Značajno povećanje troškova života i energetska kriza, kod potrošača je probudilo strah od nestašica osnovnih životnih namirnica, što je dovelo do velikih poremećaja na tržištu Evropske unije.

Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakteOVDE 

Pošto se malina koja ima visoku cenu ne može smatrati osnovnom životnom namirnicom izvoz u Nemačku, najveće tržište za srpsku malinu, još u januaru ove godine je prepolovljen u odnosu na godinu ranije, saopštila je PKS.

Sa ukrajinskom krizom koja je potom usledila potrošači u Evropi su, pokazale su analize, usmereni na nabavku osnovnih životnih namirnica, poput ulja, brašna, šećera. Takođe, opredeljuju se za jeftinije voće zbog straha i neizvesnosti koje donosi ekonomska kriza.

Vlahović, međutim, smatra da nema razloga da strahujemo za plasman naših poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Srbija ih je prošle godine izvezla u vrednosti od 4,2 milijarde evra, a uvezla robu vrednu 2,4 milijarde. Najviše smo izvozili voće, kao i žitarice, pšenicu i kukuruz, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Rast tražnje i rast izvoza

„Ako ovo bude dobra godina sa stanovišta naše poljoprivredne proizvodnje to će se dobro odraziti na naš izvoz zato što generalno imamo viškove u našoj proizvodnji – i pšenice i kukuruza, jestivog ulja, šećera. Sa druge strane vidimo da raste tražnja na svetskom tržištu i naravno očekujemo da će cene na svetskom tržištu dalje da rastu. Smatram da će se to pozitivno odraziti na kretanje našeg izvoza“, kaže Vlahović.

On napominje da je tržište Evropske unije trenutno najznačajnije u strukturi našeg izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u kome učestvuje sa nešto manje od 60 procenata. Izvoz u zemlje CEFTA je značajno smanjen i kreće se između 35 do 38 posto, a onda slede ostale zemlje. Ipak, pojedinačno gledano najviše izvozimo u zemlje CEFTA.

„Ruska Federacija spada među pet –šest zemalja gde smo najviše izvozili hranu. Ispred nje su BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, što znači da je Rusija naš stabilan spoljnotrgovinski partner što se tiče hrane. Ako gledamo uvoz iz Rusije on je manji u odnosu na naš izvoz i ostvarujemo pozitivan bilans razmene“, kaže naš sagovornik, precizirajući da je u prošloj godini naš izvoz bio vredan oko 307 miliona dolara, a uvoz 227 miliona.

Jabuke dužim putem do Rusije

Više od polovine našeg izvoza u Rusiju činilo je voće, gde je izvoz jabuka bio vredan 95 miliona dolara i po njegovom mišljenju njihovi proizvođači ovom krizom mogu biti pogođeni, jer će na to uticati duži putevi dopremanja robe i rast transportnih troškova. To će se, ako kriza potraje, odraziti na cene, smatra stručnjak za tržišta.

Inače, ukupan izvoz srpskog voća bio je prošle godine vredan oko 700 miliona dolara i najviše ga izvozimo na tržište EU.

Moguć i istorijski izvozni rezultat

Vlahović smatra da, generalno, naši proizvođači hrane nemaju razloga za brigu, jer u ovakvim situacijama hrana dobija na značaju. Ako vremenski, odnosno agroekološki uslovi ove godine budu dobri takvi će biti i prinosi soje, suncokreta, kukuruza, pšenice… što će se odraziti i na povećanje izvoza kako tih primarnih proizvoda, tako i prerađevina, ističe on.

„Mi imamo viškove hrane, ako još bude dobra godina biće apsolutno zadovoljeno domaće tržište i ako tražnja na međunarodnom tržištu raste možemo očekivati da postignemo i dobre izvozne rezultate, čak možda i istorijske“, zaključio je stručnjak za tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Mira Kankaraš Trklja (sputnik)