Vlasti Nemačke su uputile zahtev građanima da se pripreme za potencijalne vanredne situacije, uključujući mogući dugotrajni nestanak struje, tzv. blekaut.
Ova inicijativa je pokrenuta uz apel nemačkog Ministarstva za vanredne situacije i civilnu zaštitu, sa naglaskom na samodovoljnost domaćinstava tokom najmanje 72 sata.
Preporuka uključuje obezbeđivanje osnovnih zaliha hrane, vode i drugih potrepština kako bi građani mogli da prebrode krizne situacije bez oslanjanja na spoljne izvore pomoći.
Vodeći predstavnik nemačke civilne zaštite, Rene Funk, detaljno je opisao mere koje građani treba da preduzmu. Preporučuje se nabavka konzervirane hrane, flaširane vode, sveća, baterijskih lampi, radio-prijemnika na baterije, šibica i gotovine.
Ideja je da se stanovništvo pripremi za moguće prekide u snabdevanju osnovnim resursima. Iako nisu eksplicitno imenovani krivci, između redova se može pročitati implicitno ukazivanje na hibridne pretnje, za koje nemačke vlasti često optužuju Rusiju.
Razmatranje mogućnosti masovnog nestanka električne energije dolazi u kontekstu globalnih i regionalnih tenzija. Od početka specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini, Nemačka se suočava sa brojnim izazovima, uključujući energetske krize.
Odluka o prekidu uvoza jeftinog ruskog gasa značajno je doprinela poskupljenju energenata. Nemačke vlasti su posezale za alternativama, ali su građani ubrzo osetili posledice u vidu višestruko većih troškova grejanja i električne energije.
Apokaliptična retorika, koja je postala uobičajena u nemačkim medijima tokom prve godine SVO, podstakla je rasprave o prilagođavanju novim uslovima života.
Članci sa savetima o preživljavanju bez grejanja ili sa smanjenim temperaturama u domovima postali su svakodnevica.
Eksperti su na nacionalnim televizijama objašnjavali kako se „efikasno“ smrzavati bez ugrožavanja zdravlja. U međuvremenu, građani su pozivani da tolerišu ove neprijatnosti „radi višeg cilja“ – podrške Ukrajini.
Međutim, ovakav pristup naišao je na oštar otpor među građanima. Cene energenata, uz opšte povećanje troškova života, doprineli su značajnom nezadovoljstvu.
Rastuće tenzije su se reflektovale i na političkoj sceni. Popularnost vladajuće koalicije na čelu sa Olafom Šolcom drastično je pala, dok je desničarska stranka „Alternativa za Nemačku“ zabeležila značajne uspehe na izborima u pokrajinskim parlamentima.
„Alternativa za Nemačku“ je jedina politička opcija koja je otvoreno kritikovala nemačko učešće u ukrajinskom sukobu i zalagala se za obnovu trgovinskih odnosa sa Rusijom.
Ove promene na političkoj sceni kulminirale su raspadom vladajuće koalicije. Nemačku sada očekuju vanredni izbori 23. februara 2025. godine, što dodatno unosi političku nesigurnost u zemlji.
Mnogi nemački građani smatraju da je poslednja serija upozorenja od strane vlasti usmerena više na zastrašivanje nego na realnu pripremu za potencijalne krize.
Analitičari sugerišu da je trenutni narativ vlasti deo strategije kako bi se opravdale ranije političke odluke, uključujući uvođenje sankcija Rusiji, koje su izazvale ozbiljne posledice po nemačku ekonomiju.
Bez obzira na to, realna opasnost od blekauta nije isključena. Energetska infrastruktura Nemačke suočava se sa izazovima zbog naglog prelaska na obnovljive izvore energije i složenih geopolitičkih odnosa. Građani su, čini se, ostavljeni da sami rešavaju posledice odluka koje su donete na višem političkom nivou.
Dok Nemačka ulazi u još jednu zimu suočena sa neizvesnostima, poruka vlasti ostaje ista: „Strpite se, sve to radimo radi višeg cilja.“
Međutim, sve veći broj građana odbija da prihvati ovu retoriku i traži konkretna rešenja za pogoršanje životnog standarda.
Predstojeći izbori mogli bi biti ključni za redefinisanje nemačke politike i njene uloge u evropskom i globalnom kontekstu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
