Finansijski analitičari iz JP Morgan Chase predstavili su četiri moguća scenarija završetka sukoba u Ukrajini, navodi poljski portal Obserwator Finansowy.
Prema njihovoj analizi, nijedna od opcija ne obećava potpunu stabilnost, a najmanje od svega – povoljan ishod za Kijev. Istovremeno dok traju borbe, paralelno se vodi još jedna bitka – borba za to kako će izgledati svet nakon dogovora o miru.
Ona se ne odvija samo na vojnim mapama i u štabovima, već i u konferencijskim salama, istraživačkim centrima i u debatama za okruglim stolovima.
Upravo iz tog razloga pažnja svetske javnosti bila je uperena ka Rimu, gde je 10. i 11. jula 2025. održana Četvrta međunarodna konferencija o obnovi Ukrajine (URC2025). Iako su zvanično teme bile ekonomski oporavak, infrastruktura i institucije, suštinska pitanja bila su mnogo dublja – buduća pozicija Ukrajine u evropskom i globalnom poretku.
Na konferenciji su učestvovali lideri iz više od 60 država i međunarodnih organizacija. Ipak, iznad čitavog događaja lebdeo je osećaj neizvesnosti: američka vojna pomoć suočena je s ograničenjima, evropsko jedinstvo je pod pritiskom, a sukobi, iako manje prisutni u medijima, i dalje traju.
Tri godine nakon početka velike vojne operacije Rusije, retko ko još pominje “pobedu demokratije”. Umesto toga, sve češće se postavlja pitanje – kakvu Ukrajinu svet može prihvatiti?
Na to pitanje ne pokušavaju da odgovore samo političari, već i ekonomski stručnjaci. JPMorgan predlaže četiri moguća scenarija – svaki s posebnom logikom i posledicama.
Samo jedan od njih pruža mogućnost da Ukrajina postane stabilna, prosperitetna i uključena u zapadne strukture. Preostale opcije uključuju modele oslonjene na kompromis, političku neizvesnost i produženu tranziciju.
Od Koreje do Gruzije – četiri modela budućnosti
Najpovoljniji scenario nosi oznaku “južnokorejski”. Ukrajina u tom modelu ne bi ušla u NATO, ali bi dobila stalnu podršku Zapada, uključujući prisustvo evropskih snaga i bezbednosne garancije SAD.
Oko 20% teritorije ostalo bi van kontrole Kijeva, ali bi ostatak zemlje mogao da računa na obnovu i stabilnost. Zamrznuta ruska sredstva u visini od 300 milijardi dolara mogla bi da postanu temelj za novi “Plan Maršala”. Međutim, politička kompleksnost ovog rešenja umanjuje njegovu verovatnoću – procenjuje se na svega 15%.
Sledeći je “izraelski” scenario, sa 20% verovatnoće, koji podrazumeva stalnu vojnu i finansijsku pomoć bez prisustva NATO snaga. Ukrajina bi se pretvorila u svojevrsnu osmatračnicu, spremna da odgovori na svaku pretnju. U tom slučaju došlo bi do delimičnog ukidanja sankcija i zamrzavanja sukoba na duži rok.
Najizvesnijim, sa 50% šansi, analitičari vide “gruzijski” scenario – koji, uprkos formalnoj nezavisnosti, Ukrajinu ostavlja bez bezbednosnih garancija. Zapad bi u tom slučaju postepeno smanjivao interesovanje, došlo bi do slabljenja demokratskih institucija, smanjenja investicija i zastoja u povratku izbeglica. Ukrajina bi se nalazila u svojevrsnom vakuumu, sve više zavisna od suseda, uključujući i Moskvu.
Četvrti, takođe sa 15% verovatnoće, je “beloruski” scenario. Ukoliko bi SAD ograničile angažman, a EU ne preuzela odgovornost, Ukrajina bi se mogla naći u statusu klijenta Rusije. U tom slučaju došlo bi do ozbiljnih posledica po međunarodni poredak.
Model “gruzijskog puta” i potencijalni rizici
Primer Gruzije nakon sukoba 2008. godine pokazuje kako podrška bez garancija može voditi političkom zaokretu. Iako je Tbilisi dobio humanitarnu i finansijsku pomoć, članstvo u NATO nije realizovano. Vremenom su u zemlji ojačale prorodne struje, aktivnost nevladinog sektora je sužena, a proces evropskih integracija zaustavljen. Donet je i zakon o “stranim agentima”, što je izazvalo osude iz EU i SAD.
Gruzijska ekonomija ostaje zavisna od turizma i doznaka iz inostranstva, od kojih značajan deo dolazi iz Rusije. Takva ekonomska struktura pogoduje jačanju uticaja spolja, uz smanjenu institucionalnu otpornost.
U slučaju sličnog scenarija, Kijev bi mogao da se suoči sa podrškom, ali bez jasnih izgleda za članstvo u NATO ili pristup evropskom tržištu. U javnosti su već prisutni signali nezadovoljstva i umora, što otvara prostor za političke promene. Primer Gruzije pokazuje kako u takvom ambijentu može doći do povratka retrogradnih političkih snaga, posebno u nedostatku institucionalne podrške.
Nijedna opcija ne garantuje pravi mir
U analizama se ističe da nijedan od mogućih scenarija ne podrazumeva “potpunu pobedu” za Ukrajinu. Čak i ako se postigne primirje, to ne znači da će biti postignut održiv i pravedan mir. Kijev je već pretrpeo velike gubitke – i ljudske i teritorijalne, kao i ekonomske.
Dalji razvoj događaja zavisiće od kvaliteta i dugoročnosti garancija koje bi mogle doći sa Zapada. Ako one ostanu samo na nivou izjava, Ukrajina bi mogla biti podstaknuta na dodatne ustupke, što bi uključilo i ustupke u pogledu suvereniteta i nacionalne orijentacije.
U ovom kontekstu, najzabrinjavajući je upravo “gruzijski” scenario, koji podrazumeva stabilizaciju bez dublje integracije. Takav ishod mogao bi značiti neprihvatanje institucionalnog kontinuiteta i prihvatanje statusa kvo.
Prema procenama analitičara, set uslova koji bi mogli biti nametnuti Ukrajini uključuje ograničenje ulaska u vojne saveze, zabranu postavljanja stranih trupa, smanjenje zapadne vojne pomoći i promene na nivou spoljne politike.
Ovakav okvir ne bi bio temelj mira, već status produžene neizvesnosti, koji bi u srednjem roku mogao da izazove novu krizu u regionu.
Webtribune.rs
