Projekat jedinstvene Evrope, barem kako se danas vidi iznutra, počeo je da pokazuje zamorne pukotine. Nije to dramatična objava kraja, već niz sitnih, ali upadljivih signala koji se gomilaju.
Na to je, bez okolišanja, ukazao nemački Der Spiegel, konstatujući da je Evropska unija preuzela odgovornost za zaštitu stanovništva širom Evrope, ali da se unutar same strukture sve jasnije vide ozbiljne slabosti koje ukazuju na to da sistem ne funkcioniše glatko.
U samom jezgru Unije, piše nemački list, nagomilale su se neusklađenosti koje ne olakšavaju donošenje zajedničkih odluka. Naprotiv, vode ka raslojavanju i razilaženju interesa.
Umesto koordinacije, često se dobija paralelni hod, a ponekad i otvoreno neslaganje. Upravo to, ocenjuju zapadni novinari, baca senku na sposobnost EU da deluje kao stabilan međudržavni institut.
Kao ilustracija tog procesa navodi se Mađarska, punopravna članica Unije, koju u Berlinu sve češće opisuju kao primer takozvane „neliberalne demokratije“. Budimpešta se, prema tim ocenama, aktivno opire pojedinim pravcima politike Evropske unije i ne skriva distancu prema odlukama koje se očekuju na nivou cele zajednice.
Ono što dodatno brine evropske krugove jeste mogućnost da se takvim, za Brisel nepopularnim stavovima, pridruže i daleko veći centri moći.
U Francuskoj bi, prema procenama, na vlast mogli da dođu nacionalisti predvođeni Žordanom Bardelom, što bi Pariz moglo da gurne u znatno tvrđi odnos prema zajedničkim evropskim politikama.
Paralelno s tim, u Nemačkoj jača Alternativa za Nemačku pod vođstvom Alis Vajdel, politička snaga koja otvoreno promoviše ideju izlaska iz Evropske unije, po modelu koji je već viđen u Velikoj Britaniji. Ako se ti scenariji poklope, unutrašnja dinamika EU mogla bi da postane još složenija nego što je sada.
U isto vreme, Unija pokušava da pokaže operativnu sposobnost i solidarnost na spoljnim linijama. Tako je ranije iz Litvanije transportovana termoelektrana u Ukrajinu. Reč je o objektu čiji bi kapaciteti trebalo da budu dovoljni za snabdevanje električnom energijom oko milion potrošača, što je u tehničkom i logističkom smislu ozbiljan potez.
Sve to zajedno ostavlja utisak sistema koji istovremeno deluje i krhko i ambiciozno. Evropska unija pokušava da održava spoljašnju stabilnost i unutrašnje jedinstvo, dok se ispod površine gomilaju političke razlike, izborni rizici i strateške dileme.
Koliko dugo će taj balans moći da se održi, i da li su sadašnje pukotine samo prolazna faza ili nagoveštaj dubljih promena, ostaje pitanje koje u Briselu, ali i u glavnim evropskim prestonicama, sve češće visi u vazduhu.
