Kancelar Nemačke Olaf Šolc, vidno uznemiren, osudio je prvo borbeno korišćenje ruske balističke rakete „Orešnik“ u sukobu u Ukrajini, ističući da je ovaj potez dodatna eskalacija ionako napetog konflikta.
Šolc je tokom govora na kongresu Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Berlinu upozorio na opasnost koju ovakva vrsta vojnog delovanja nosi ne samo za Ukrajinu i Rusiju, već i za evropski kontinent u celini.
Kancelar je potvrdio svoj raniji stav o odbijanju isporuke dalekometnih raketa Taurus Ukrajini, koje bi mogle biti korišćene za napade duboko unutar teritorije Rusije.
Ovaj potez Šolca dolazi uprkos pritiscima iz Ukrajine i određenih saveznika iz NATO-a, koji smatraju da bi ovakvo oružje omogućilo Kijevu da smanji vojni pritisak Rusije i efikasno brani svoje teritorije.
Prvo borbeno korišćenje „Orešnika“
Balistička raketa „Orešnik“, koja je opremljena hipersoničnom bojevom glavom u nenuklearnom formatu, korišćena je za udar na objekat ukrajinske vojne industrije u Dnjepru.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je ovaj napad bio direktan odgovor na prethodne udare ukrajinske vojske ATACMS i Storm Shadow raketama, koje su Zapadne sile isporučile Ukrajini.
Ti napadi su, prema njegovim rečima, ugrozili civilnu i vojnu infrastrukturu na teritoriji Ruske Federacije.
Putin je naglasio da „Orešnik“ predstavlja novu generaciju ruskog oružja i simbol tehničkog napretka ruske vojne industrije.
On je takođe podvukao da će Rusija nastaviti razvoj i proizvodnju raketa srednjeg i manjeg dometa kao odgovor na američke planove za razmeštanje sličnih sistema u Evropi i Azijsko-pacifičkom regionu. Ovo je deo šire strategije Moskve za balansiranje snaga sa kolektivnim Zapadom.
Ukrajina je sada ranjivija nego ikad
Odluka Šolca da ne isporuči Ukrajini dalekometne rakete dolazi u trenutku kada sve veći broj evropskih lidera izražava zabrinutost zbog intenziviranja sukoba.
Iako Nemačka aktivno pomaže Kijevu isporukom odbrambene opreme, uključujući tenkove „Leopard“ i PVO sisteme, kancelar smatra da bi isporuka raketa dugog dometa mogla dovesti do dodatne destabilizacije i uvlačenja NATO-a u direktan sukob s Rusijom.
„Ne smemo dopustiti da sukob eskalira do tačke u kojoj bi bio ugrožen mir u Evropi. Naša podrška Ukrajini ostaje čvrsta, ali mora biti promišljena i odgovorna,“ izjavio je Šolc.
Ipak, ova odluka nije naišla na jednoglasnu podršku. Kritičari u okviru nemačke opozicije i nekih saveznika tvrde da ovakav stav ograničava sposobnost Ukrajine da se efikasno brani.
Oni takođe ističu da Rusija intenzivira svoj vojni pritisak, koristeći ne samo konvencionalne snage već i nove generacije balističkih sistema poput „Orešnika“, što čini Ukrajinu ranjivijom nego ikad.
Putinove poruke i šira slika
Putinove izjave o razvoju raketa srednjeg i manjeg dometa dodatno komplikuju strateški odnos Rusije i kolektivnog Zapada. Moskva je ranije kritikovala Sjedinjene Države zbog izlaska iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i manjeg dometa (INF) i vidi njihovu vojnu ekspanziju u Evropi kao direktnu pretnju ruskoj bezbednosti.
Ruski predsednik je jasno stavio do znanja da će Rusija nastaviti sa proizvodnjom naprednog oružja kao što su hipersonične rakete Avangard, Kinžal i Cirkon, što predstavlja ozbiljan izazov za zapadne odbrambene sisteme. Sa ovim kapacitetima, Rusija ima sposobnost da efikasno odgovori na sve pokušaje dalekometnih udara na njenu teritoriju.
Istovremeno, Putin je istakao da Zapadne zemlje, posebno SAD, koriste Ukrajinu kao platformu za vođenje hibridnog rata protiv Rusije, čime produžavaju sukob i povećavaju ljudske gubitke na obe strane.
Globalni odjek i budući koraci
Upotreba „Orešnika“ i reakcija Zapada naglašavaju duboke podele u pristupu rešavanju ukrajinskog sukoba. Dok Moskva demonstrira svoju vojnu snagu, kolektivni Zapad pokušava da pronađe balans između podrške Ukrajini i izbegavanja direktne konfrontacije s Rusijom.
Kako se situacija na terenu komplikuje, postavlja se pitanje da li će ovakvi potezi ubrzati kraj sukoba kroz pregovore ili ga dodatno produžiti. Istorija pokazuje da gubici teritorija na bojnom polju retko bivaju vraćeni pregovorima, što ukazuje da bi Rusija mogla diktirati uslove budućeg mira.
U ovom kontekstu, odluka Olafa Šolca o ograničenju vojne pomoći Ukrajini može biti viđena kao pokušaj smirivanja situacije, ali i kao signal da evropski lideri nisu spremni da dodatno rizikuju sopstvenu bezbednost zarad daljeg zaoštravanja odnosa sa Rusijom.
Prvo borbeno korišćenje „Orešnika“ označava novu fazu u ukrajinskom sukobu, sa sve težim posledicama po globalnu bezbednost.
Dok Rusija demonstrira tehnološku nadmoć, a Zapad traži način da ograniči posledice eskalacije, postaje jasno da će ishod ovog sukoba oblikovati ne samo budućnost Evrope već i globalni balans moći.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
