[adsenseyu2]
Izgleda da su francuski obaveštajci učestvovali u napadima na Šarli Ebdo prošle godine pošto su se pojavili dokazi da je policija naoružala osumnjičenog, Amedija Kulibalija, oružjem koje je on iskoristio kako bi počinio napade.
Sada je takođe poznato da su obaveštajne agencije intenzivno pratile braću Kuači i Amedija Kulibalija mesecima pre nego što su počinili napade, izveštava „World socialist web site“.
Međutim, nepoznato je kako su ovi pojedinci mogli da se pripreme za takve napade a da ne budu detektovani. Otkriće da je Kulibali dobio oružje od Kloda Hermana, policijskog informanta povezanog sa neofašističkim i antimuslimanskim pokretom Nacionalni front (FN), podstaklo je nova pitanja o tome da li je policija u Francuskoj bila saučesnik u napadima.
Nakon napada su ojačane snage policije, što je i bio jedan od ciljeva vladajuće socijalističke partije.
[adsenseyu4]
Postoje i dokumenti koji navode da su braća Kuači bila praćena između 2010. i 2015. godine zbog direktnog kontaktiranja lidera Al Kaide na arapskom poluostrvu. Prema izveštajima Generalnog direktorata unutrašnje bezbednosti (DGSI), francuske obaveštajne službe su prestale da prate Šerifa i Saida Kuačija samo par meseci pre napada.
Takva odluka je potpuno neobjašnjiva.
Činjenica je da su francuske obaveštajne službe pratile Šerifa Kuačija i Amedija Kulibalija još od marta 2010. godine. Oni su tada često posećivali Đamila Begala. Takođe se navodi da je Kulibali bio povezan sa „jezgrom francuskih džihadista“.
Tada je čak Begal i uhapšen zbog planiranja napada na mete u SAD i Evropi. Centralni direktorat za unutrašnje obaveštajstvo (kasnije DGSI) je pratio i snimao Begala, a zatim pokrenuo istragu protiv njega.
Izveštaji DGSI između 2011. i 2013. godine pokazuju da su braća Kuači bila bliska sa Piterom Šerifom, koji je zajedno sa Šerifom Kuačijem učestvovao u ratu u Iraku početkom 21. veka u sklopu islamističke grupe Bute Šamon. Piter Šerif je uspeo da pobegne pre nego što su ga osudili u martu 2011. godine, dobivši položaj lidera u Al Kaidi na arapskom poluostrvu. Međutim, Šerif Kuači je uhapšen pre nego što je uspeo da pobegne avionom.
Braća Kuači su 2012. godine dospela pod ozbiljnu istragu DGSI i označeni su kao veoma opasni. DGSI je bio naročito zabrinut zbog toga što se Šerif sastajao sa bivšim članovima Frankfurt grupe. Ovi veterani iz rata u Avganistanu su osuđeni za planiranje napada 2000. godine na božićnu pijacu u Strazburu.
[adsenseyu1]
Braća Kuači su bila prioritetne mete i bili su intenzivno praćeni, a zatim su obaveštajci u nekom trenutku prestali da ih prate.
Nije poznato zbog čega su obaveštajne službe prestale da prate braću Kuači.
Obaveštajne agencije su objasnile da fizički i tehnički dokazi nisu upućivali ni na kakav nasilan čin, što je kontradiktorno sa dosijeima braće Kuači i Kulibalija, koji su se svojevremeno smatrali „prioritetnim metama“ i koje su francuske obaveštajne službe označile kao „veoma opasne“.
Iako je bio povezan sa braćom Kuači, Kulibali nikad nije bio prioritetna meta. On je bio u zatvoru od 2010. do 2014. godine zato što je planirao da izvuče iz zatvora Smaina Aita Ali Belkačema, još jednog teroristu koji je osuđen na doživotnu robiju u zatvoru zbog napada na regionalnu tranzitnu stanicu Muzej Orsej 1995. godine u Parizu.
Ono što je važno pomenuti jeste da francuske obaveštajne službe ni u jednom trenutku nisu posmatrale Kulibalija kao islamistu, čak ni kada je isplanirao da izvuča alžirskog islamskog teroristu iz zatvora. Oni su ga posmatrali kao sitnog igrača i kao običnog delinkventa.
Zašto francuske obaveštajne službe nisu zaključile da je Kulibali islamista? Poznato je da je čak bio uključen i u romansu sa francuskom policajkom Emanuel.
Otkriveno je i da je Šerif Kuači nekoliko meseci pre napada u oktobru 2014. godine stao ispred zgrade Šarli Ebdoa i razgovarao sa nekim ko je stajao ispred. Kuači je tada iskritikovao časopis zbog vređanja islama, upitavši osobu da li kojim slučajem radi za Šarli Ebdo. Taj čovek je zatim prijavio incident i preneo policiji koje su registarske tablice Kuačija.
Međutim, ovaj izveštaj je nestao iz istražnog dosijea koji je policija poslala sudskim istražiteljima i nema naznaka da je išta učinjeno po tom pitanju.
Zbog toga je Ingrid Brinsolaro, čiji je muž Frenk stradao na policijskoj dužnosti dok je čuvao Šarli Ebdo na dan napada, podnela prijavu protiv DGSI i drugih obaveštajnih organa.
Od 2011. godine, Francuska je zajedno sa SAD i ostalim NATO silama koristila Al Kaidu i ostale islamske grupe poput Islamske države za neokolonijalne ratove na Bliskom istoku. Prvi takav rat je bio rat u Libiji 2011. godine. Nakon što je libijski režim pao, NATO je iskoristio iste te snage da obori sirijskog predsednika Bašara el Asada i da izoluje Iran. Imperijalističke sile su sve vreme tvrdile da su ove zastupničke snage, koje su delovale u Libiji i još uvek deluju u Siriji, demokratske i progresivne.
Obaveštajne službe NATO država na kraju nisu pratile braću Kuači i Kulibalija jer to nije bilo u interesu vladajuće klase. Ovi teroristi su bili deo iste mreže koja je mobilisana radi imperijalističkih ratova u Libiji i Siriji.
Istovremeno, zločini braće Kuači i Kulibalija su iskorišćeni za opravdanje domaće politike koju su socijalistička partija i čitava francuska aristokratija želele da primene. Krajem 2014. godine, socijalistička partija se uplašila da će vlast pasti na izborima 2017. godine, te je iskoristila napade u januaru 2015. godine kako bi se na neki način stabilizovala i usmerila političku atmosferu udesno.
Napadi u novembru prošle godine su omogućili socijalističkoj partiji da uvede jače policijske mere i da napravi korak ka autoritativnoj državi.
Nameće se pitanje da li je politika odgovorna za to što je obustavljeno praćenje Kulibalija i braće Kuači i da li su zbog toga oni uspeli da se pripreme za napade?
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
