Sociolog Jovo Bakić kaže da je „Samoodbrana“ za bojkot izbora, jer „nema rašta izlaziti“ pod ovakvim uslovima. Navodi da treba da se uredi i država i društvo, a da oni koji se obraćaju političkim protivnicima sa „sikter“ nema šta da traže u uređenom društvu. Navodi da je i Slobodan Milošević u trenutku pada imao podršku uporedivu s Vučićevom sada.
Jovo Bakić član je neformalne grupe „Samoodbrana“, za koju kaže da je pitanje dana kada će se i formalno registrovati. Tada će, kaže, uslediti i značajnije akcije koje će sami organizovati, a i priključivaće se akcijama raznih grupa, kao što je Združena akcija „Krov nad glavom“. On kaže da su njihove akcije plemenite, jer je izbacivanje sirotih ljudi iz jedinih kuća koje imaju na ulicu vrhunac nepravde u ovoj inače vrlo nepravednoj državi. „Trudićemo se da uvek budemo na strani obespravljenih i osiromašenih građana“, istakao je.
[adsenseyu1]
Rekao je da je Samoodbrana veoma daleko od učešća u političkoj utakmici i da su tu da bi podizali svest građana o prirodi režima. „Čija je, s jedne strane, priroda mafijaška, s druge strane, autoritarna… U tom smislu, mi treba da pokažemo ljudima, navodeći brojne primere – od helikoptera, koji je već zaboravljena afera ministra zdravstva, pa preko raznih drugih stvari, do „Beograda na vodi“ koji je vrhunac kriminala. I u tom smislu možemo ukazati i na estestski aspekt priče – pogledajte od Slavije, preko Cvetnog trga do Trga Republike – to je zločin prema ovom gradu, to je jedna takav zločin koji ovaj grad nije video… A ova zemlja nije od dahija videla način obraćanja vlastodržaca prema sopstvenim građanima. Kada predsednik države kaže „sikter“, to je dahija koji je zauzeo mesto i kaže – dok sam živ, nema! Namerava, pretpostavljam, da vlada dok je živ, a za ostale – sikter“.
Na pitanje kome se obraća predsednik i ko voli uopšte da čuje tu reč, sociolog kaže da se obraća ljudima koij još uvek žude za nekim ko je sličan Milošu Obrenoviću, koji je i sam koristio te turcizme. „Ali od Miloša Obrenovića je dosta vode proteklo Savom i Dunavom, i red je da uredimo i državu i društvo. A oni koji se obraćaju političkim protivnicima sa „sikter“, nema šta da traže u uređenom društvu“.
Bakić ističe da „Samoodbrana“ ne ustaje samo protiv ovog režima koji je, kako navodi, „vrhunac zla, nego ustaje protiv kompletnog političkog sistema“, protiv opozicionih stranaka koje su sve ustrojene kao jedna patronažno-klinjentelistička mreža. „Vi se učlanite u stranku sa idejom da se što pre obogatite, da biste to uspeli nađete moćnog patrona, vi ste njemu privrženi, on vas gura u stranačkoj hijerarhiji i nameštate jedan drugom poslove… Pod uslovom da je stranka došla na vlast. To ne sme da bude, i to nas je dovelo dovde“, kaže.
[adsenseyu1]
Bakić navodi da im se ljudi javljaju, da prepoznaju kod njih jednu političku glad. Ljudi počinju da se obraćaju sa nekakvom idejom, sa vraćanjem etičkih načela u politiku, dodaje. Kako kaže, politika ne može da bude izjednačena sa etikom, ali „nenormalno je da politika može da bude izjednačena sa kriminalom“.
Govoreći o stavu prema bojkotu parlamentarnih izbora, kaže da je većina članova „Samoodbrane“ za to.
„Možda sam ja tu najmekši, jer smatram da je bojkot pitanje političke taktike, a ne načelno političko pitanje. Međutim, kao i ostali, podržavam taj stav. Drugi članovi s pravom smatraju da pod ovakvim uslovima nema rašta izlaziti na izbore“.
Smatra da vešti politički preduzetnik može vešto da profiliše svoju politiku i da može dobro da prođe na tim izborima, ali kad se gleda kako je ophođenje vlasti prema političkim protivnicima, pa i građanima – „onda nek se igraju sami sa sobom“.
„Vlast se veseli što sposobni odlaze iz Srbije“
Kao što je najporaznije što odlaze mladi ljudi, porazno je što odlaze pedesetogodišnjaci sa čitavom porodicom, navodi sociolog. „Oni su izgubili svaku nadu da ovde nešto može da bude bolje, a vidite, ova vlast se tome veseli, jer što više sposobnih ljudi ode, to bolje za njih“.
[adsenseyu4]
Mišljenja je da Vučića istinski ne zanima da li će neko da bojkotuje izbore. „On je sebi zacrtao jedan doživotni mandat, i sve će učiniti da to tako i bude, jer između ostalog zna da gubitak vlasti njegovom bliskom okruženju i njemu znači nemogućnost daljeg bavljenja politikom, i u tom smislu njegov ulog je veliki“.
Govoreći o stavu međunarodne zajednice o izlasku opozicije na izbore, kaže da diplomate s kojima je imao priliku da razgovara jesu protiv bojkota jer, kako navodi, ne razumeju stvari, pa kažu – čim ste u politici, valjda vam je želja da učestvujete u političkom životu, što je i logično.
„U autoritarnim sistemima, poput ovog, bojkot je jedno od sredstava borbe. S druge strane, tu je i pitanje KiM, i oni žele da ovi izbori dovedu do potpuno, nesporno legitimne vlasti. Međutim, čak i da opozicija učestvuje, ta vlast nije legitimna, jer nije legitimna trka ako neko u startu ima 50 metara prednosti“.
Na pitanje kako je od čoveka kojeg je, tada premijer, Vučić zvao u kabinet da mu pokazuje dosije svog koalicionog partnera, došao do toga da je „opasan čovek“, kaže da se to desilo od trenutka kada je shvatio da Vučić ne održava obećanja koja je dao. „Tada sam ga pitao – gospodine Vučiću, hoćete li vi da raščišćavate srpsku političku scenu, jer ona vapi za jednim pročišćenjem, i on mi je rekao – da, hoću. Posle nekoliko meseci se pokazalo da neće“.
Kaže da je Vučić bio koordinator službi bezbednosti i da je i tada i posle toga, kako kaže, koristio dosijee za ucenu političkih partnera i političkih rivala. „To je njegov omiljeni metod“.
[adsenseyu4]
Govoreći o Levici Srbije, u čijem pisanju programa je učestvovao, kaže da isto tako kao što je video da Vučić ne ispunjava svoja obećanja, video je da Borko Stefanović ne ispunjava svoja, zbog čega se, kako navodi, i udaljio od njega. Utapanje Levice u Stranku slobode i pravde nije ga, kaže, iznenadilo.
O Evropi i pobedi vrednosti krajnje desnice
Sociolog konstatuje da je Srbija postala društvo sa najvišom društvenom nejednakošću u današnjoj i inače veoma nejednakoj Evropi.
Govoreći o situaciji u Evropi, o čemu je i pisao u svojoj knjizi „Evropska krajnja desnica 1945-2018“, kaže da je krajnja desnica već pobedila jer su njene vrednosti – autoritarnog, ksenofobičnog nacionalizma – odnele prevagu u čitavoj Evropi. Njihovi politički rivali sprovode njihovu politiku, dodaje. „Ne mora krajnja desnica da bude na vlasti, dovoljno je da druge stranke preuzmu delove ili njihov program u kompletu i vi ste već u jednoj tragičnoj situaciji“, zaključio je sociolog Jovo Bakić.
Jelena Petrović (N1)
