Najavom da bi uskoro trebalo da budu pokrenuti pregovori Rusije i SAD o kontroli naoružanja, Vašington šalje signal da Amerikanci više ne gledaju na Ruse kao na drugorazrednog igrača, već kao na ozbiljnog nuklearnog rivala, koji je preuzeo ulogu trendsetera, saglasni su analitičari.
Nije ni slučajno, tvrde, što Amerika toliko odugovlači sa pregovorima, imajući u vidu da postojeći Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja (START-3) ističe već 5. februara 2021. godine, jer što se više bude bližio taj rok, to će strepnja biti veća, koju Vašington namerava da iskoristi kao adut u realizaciji sopstvenih ciljeva.
[adsenseyu1]
Inače, ovu inicijativu je saopštio savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajan. Kako je objasnio — iako Amerika mora da se po mnogim stvarima suprotstavlja Rusiji, isto je tako neophodno i „pregovarati sa Moskvom po pitanju nuklearnog oružja, jer se to pitanje ne tiče samo Amerike i Rusije, već i celog sveta“.
U svom govoru, pokušavajući da ublaži rivalitet Amerike i Rusije, O’Brajan se osvrnuo na nekadašnje savezništvo Sovjetskog saveza i Amerike u doba Drugog svetskog rata, te je podsetio kako su se sovjetska i ruska vojska rukovale na reci Elbi i potom zajedničkim naporima nanele težak udarac fašistima pred sam kraj rata.
„Međutim, ma koliko to lepo zvučalo, glavni razlog zbog čega se Amerika odvažila da pokrene ovo pitanje jeste što je Rusija zaustavila nuklearnu dominaciju SAD od trenutka kada se probila u prve redove po pitanju nuklearne moći“, smatra politikolog i naučni saradnik Akademije vojnih nauka Sergej Sudakov.
[adsenseyu4]
Američki signal Rusiji da je ozbiljan rival u nuklearnom naoružanju
Kako kaže — ne samo da je modernizovala svoje nuklearne snage, Rusija je celom svetu prikazala nove tipove naoružanja, uspela je da postavi trend kada je reč o savremenim nosačima nuklearnih bojevih glava, te je težište „nuklearne trke“ prebacila sa kvantiteta na kvalitet.
„Tri su moguća scenarija — ili će postojeći sporazum biti produžen, ili će biti napravljen novi, ili ga jednostavno više neće ni biti. Iako je Rusija spremna da ga čisto tehnički produži, američkog predsednika Donalda Trampa to ne zadovoljava, jer sporazum ne obuhvata nove tipove naoružanja, a pored toga, tiče se isključivo SAD i Rusije“, konstatuje.
Sudakov dodaje i da ovo treba tumačiti kao veliki pomak, budući da na red dolaze prave i kvalitetne promene u bilateralnim odnosima Rusije i SAD, a pregovori oko kontrole oružja može biti vrlo dobar prvi korak u tom pravcu.
[adsenseyu1]
I direktor Fonda za izučavanje SAD „Frenklin Ruzvelt“ Jurij Roguljov mišljenja je da nema potrebe razgovarati o produžavanju postojećeg sporazuma, već da će u pregovorima biti reči isključivo o sklapanju novog dokumenta, koji ne samo da mora da obuhvati i nova ruska nuklearna oružja, već i druge nuklearne zemlje, a pre svega Kinu.
Ima li razloga za optimizam?
Roguljov, međutim, nije optimističan po pitanju ishoda pregovora, jer je Amerika iznela previše preduslova koji moraju biti uslišeni, a do isteka aktuelnog sporazuma ostalo je manje od godinu dana.
„Ne treba se previše nadati. Stvar je u tome što Amerikanci nisu zainteresovani jednostavno da produže postojeći dokument, budući da on nije više aktuelan i ne odražava realnu sliku na terenu, pre svega zbog novih tipova naoružanja. Pored toga, i druge zemlje moraju da budu uključene u taj dokument, što dodatno komplikuje situaciju“, tvrdi on.
Roguljov dodaje da se ispostavlja da je istovremeno i nemoguće jednostavno produžiti ga, a ne možete ga ni baciti u kantu — upravo stoga Amerikanci i stavljaju nove uslove na pregovarački sto, što označava da ćemo biti svedoci mnogostranih, dugotrajnih i iscrpljujućih pregovora.
„Niko ne može da predvidi njihov ishod, a ja lično nemam preterano pozitivno mišljenje o tome“, zaključuje Roguljov.
Po tom pitanju se oglasio i Kremlj, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je izjavio da je Rusija još odavno predlagala SAD kontakte za razmatranje kontrole naoružanja. On je takođe ocenio i da će Moskva biti zadovoljna ako ova inicijativa prođe i ukoliko do pregovora zaista i dođe.
Miloš Ćurčin (Sputnik)
