Zovem se Mark Trozzi. Ja sam doktor. Diplomirao sam 1990. godine na Univerzitetu Zapadni Ontario. Bavim se hitnom medicinom poslednjih dvadeset pet godina; i bio sam u dežurstvu u više jedinica za hitne slučajeve od početka takozvane „pandemije“, uključujući jedan ER koji je određen posebno za COVID-19.
Podeliću sa vama svoja iskrena iskustva, percepcije i sažetke stotina sati istraživanja na temu covid-19.
Na početku ove „pandemije“ bio sam oprezan i stoga pedantan sa upotrebom maski N95, pranjem ruku, socijalnom izolacijom i distanciranjem itd.
Proučavao sam nauku o koronavirusu i bio duboko uključen u mnoge vežbe hitnih službi kako bih modifikovao našu praksu suočavanja sa „virusom ubicom“, kako smo ga nazivali. Međutim, ubrzo su me razne stvari naterale da pomislim da smo prevareni i manipulisani. Evo nekoliko:
„Prvi talas“ „pandemije“ bio je apsolutno najtiše vreme u mojoj karijeri. Radio sam veoma naporno i bio sam veoma zauzet tokom poslednjih dvadeset pet godina u ER.
Međutim, kako u mojoj redovnoj hitnoj pomoći, tako i u mojoj ER sa oznakom „COVID-19“, skoro da nije bilo pacijenata i gotovo nije bilo posla. Imao sam višestruke duge smene ER bez ijednog pacijenta.
U međuvremenu, kada bih išao u lokalnu prodavnicu prehrambenih proizvoda, javnost izbombardovana propagandomm puštala bi me na čelo dugog reda, zahvaljujući mi na svemu kroz šta sam prolazio kao doktor hitne pomoći.
Verovali su da su hitne službe i bolnice prepune pacijenata koji umiru od virusa i da sam sigurno iscrpljen, rizikujući da umrem od izloženosti. Počeo sam da kontaktiram lekare i prijatelje širom Kanade i SAD i otkrio sam isti obrazac: prazne bolnice sa jedne strane i propagandu koja govori da su pune pacijenata koji umiru od virusa, sa druge.
Početkom studija, istraživao sam cink i hidroksiklorokin, koji na osnovu zdrave fiziologije mogu zaista pomoći onim retkim osobama koje se jako razbole od ovog virusa prehlade.
Iznenadilo me je što je ovaj tip lečenja jednostavno odbacila većina medicinske zajednice. Na svim nivoima, bolnička administracija nije imala izbora, osim da se podvrgne beskrajnom sprovođenju naređenja odozgo nadole, sumnjivih novih pravila, protokola i procedura.
Moji iskreni razgovori sa kolegama o mojim istraživanjima i zapažanjima postali su problem. Važan administrator kojeg izuzetno poštujem, rekao mi je da su „moja razmišljanja drugima stvarale nelagodu i otežavalo održavanje svih motivisanih i usaglašenih“ sa svim novim protokolima i ograničenjima.
Saosećajući sa tužnom situacijom, zadržao sam svoj položaj obećavajući da ću se „ugristi za jezik svaki put kad pomislim da ću govoriti o COVID-19“ u bolnici. To mi je na kraju bilo etički nemoguće, a nedavno sam otišao iz hitne službe kako bih izbegao sukob.
Nikada nisam video pacijenta bolesnog sa COVID-19; Video sam neke pozitivne PCR testove kod asimptomatskih ljudi i gledao sam ljude kako se zatvaraju u sopstvene domove i izoluju od porodice i prijatelja.
Moje istraživanje PCR testa ubedilo me je da je obmanjujuć, da se njime može manipulisati i da se koristi za gomilanje beskrajnog novca poreskih obveznika i budućeg duga, da bi se dramatično obogatili oni koji vode ovaj skandal.
Samo moja provincija dnevno je sprovodila približno 50.000 PCR testiranja. U međuvremenu, naša savezna vlada unosi stotine hiljada potencijalno opasnih eksperimentalnih doza modifikovanog virusnog genetskog materijala, nazivajući ih „vakcinama“, a vojska njima upravlja. Da li je to razumno za pretežno blagu i nefatalnu virusnu bolest.
Gledao sam potiskivanje lekara i naučnika koji su izvodili studije serumskih antitela, čiji su nalazi pokazali da je virus bio mnogo rašireniji, a opet nefatalan, i u većini slučajeva asimptomatski ili vrlo blag; i da smo u mnogim regionima verovatno već postigli prirodni kolektivni imunitet do leta 2020.
Shvatam da su mnoge stvari koje smo na medicinskom fakultetu naučili o zaraznim bolestima odbačene i zamenjene. Prava nauka ne podržava jednoglasno prisilno nošenje maski od strane većine svetske populacije.
Ove maske nanose značajnu štetu našem psihološkom, socijalnom, dermatološkom, zubnom i otolaringotičnom zdravlju.
Iako generalno imam odlično zdravlje, maske su mi izazivale osipe i nazalne simptome kad god sam morao da ih nosim duže vreme, a koji nestaju kad ih ne nosim nekoliko dana. Ono što me najviše uznemirava je uklanjanje izraza lica, a time i normalne vizuelne socijalne interakcije.
Istorija prošlih pokušaja vakcina protiv koronavirusa otkrila je neke vrlo opasne neželjene efekte na životinjskim modelima i napori su napušteni. Zašto bismo uzimali opasnu vakcinu za generalno blagu bolest, na koju ionako razvijamo kolektivni imunitet?
Lekari, medicinske sestre i učitelji su posebno važni za uspeh ove obmane COVID-19, jer smo lideri u društvu i ljudi veruju našim savetima.
Moja karijera lekara za hitne slučajeve uvek mi je pružala priliku da vežbam svoja verska i etička uverenja o poštenju i dobroti, istovremeno dobro zarađujući za život.
Sada bi održavanje karijere koju volim, zahtevalo učešće u obmani, kršenje moje zakletve i duhovnih uverenja i, po mom mišljenju, činjenje zločina protiv čovečnosti definisanih Nirnberškim zakonikom.
Saosećam sa svim svojim kolegama lekarima i medicinskim sestrama. Svi smo mi žrtve.
Webtribune.rs
Izvor:https://drtrozzi.com/dr-trozzi-covid-19-testimony/
