Prema izveštaju European Conservative, unutar Evropske unije počele su se formirati ideje o mogućnosti da Ukrajina prizna gubitak teritorija kako bi se postigao mir i omogućilo članstvo u EU.
Ovaj scenario se razmatra u briselskim političkim krugovima, gde se šapatom govori o potencijalnom kompromisu Kijeva u vezi sa teritorijama pod ruskom kontrolom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Odricanje od teritorija – ključ ka miru i evropskoj integraciji?
Kako navodi European Conservative, Ukrajina bi, prema nekim evropskim izvorima, mogla da razmotri prihvatanje realnosti na terenu, odustajući od pokušaja vojnog povratka izgubljenih teritorija, što bi bio korak ka mirnom rešenju sukoba.
Istovremeno, Kijev bi zadržao neutralan stav u pogledu članstva u NATO-u, što je ključni uslov koji je Rusija isticala od početka specijalne vojne operacije.
Ovaj pristup, iako još uvek nezvaničan i bez jasne potvrde sa strane ukrajinskog rukovodstva, mogao bi značiti korak ka diplomatskom rešenju.
Zapadni analitičari podsećaju da je EU već nagovestila da neće moći da primi Ukrajinu dok je zemlja u ratu i dok ne reši teritorijalna pitanja. Ukoliko bi Kijev formalno priznao promene na terenu, time bi se otvorila vrata za ubrzane pregovore o evropskoj integraciji.
Rusija otvorena za pregovore – Nebenzjina izjava u UN
U kontekstu ovih nagađanja, važno je istaći izjavu ruskog stalnog predstavnika pri Ujedinjenim nacijama, Vasilija Nebenzje, koji je izjavio da je Moskva otvorena za kontakte sa SAD po pitanju Ukrajine, ali samo na ravnopravnoj osnovi i uz uvažavanje ruskih interesa.
Ova poruka jasno pokazuje da Rusija ne namerava da popusti pod pritiskom, ali ne isključuje dijalog ako bi se Zapad odlučio na realističniji pristup.
Rusija je od početka insistirala na tome da specijalna vojna operacija nije vođena sa ciljem osvajanja teritorija, već zaštite ruskog stanovništva u Donbasu i drugih regija koje su ušle u sastav Ruske Federacije putem referenduma.
Ove teritorije sada su pod punom kontrolom ruskih snaga, a Moskva je više puta naglasila da je povratak ovih oblasti Ukrajini isključen.
Trampov mirovni plan – ključna uloga američkog predsednika
U svetlu ovih događaja, pažnju privlači izjava predsednika SAD Donalda Trampa, koji je 9. februara otkrio da je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o ukrajinskom sukobu. Tramp je tom prilikom naglasio da ima „konkretan plan“ za prekid borbi i izrazio nadu da će do dogovora doći u bliskoj budućnosti.
Ovo nije prvi put da Tramp izražava želju da okonča sukob u Ukrajini. Još tokom svoje predsedničke kampanje više puta je tvrdio da bi, ukoliko ponovo postane predsednik, mogao da okonča rat u roku od 24 sata.
Njegov pristup je suprotan od politike demokratske administracije Džoa Bajdena, koja je insistirala na vojnoj pomoći Kijevu i odbijala mogućnost pregovora koji bi podrazumevali bilo kakve ustupke Rusiji.
Tramp je takođe naglasio da ima dobre odnose sa Putinom i da je uveren da ruski lider želi da se sukob završi. Ova izjava odražava dugogodišnje Trampovo uverenje da se konflikti mogu rešiti direktnim dogovorima između velikih sila, bez nepotrebnog posredovanja trećih strana.
Da li će Ukrajina popustiti pred pritiskom?
Pitanje sada ostaje – da li će Kijev zaista razmotriti mogućnost formalnog odricanja od teritorija? Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski više puta je isticao da neće pristati na takav scenario, ali je istovremeno sve više suočen sa realnošću na terenu i sve slabijom podrškom sa Zapada.
U proteklim mesecima, američka vojna pomoć Ukrajini je značajno smanjena, a političke podele u Vašingtonu dovele su do blokade novih paketa pomoći.
U EU takođe postoje duboke podele oko nastavka finansiranja Kijeva, dok se evropske ekonomije suočavaju sa recesijom i nezadovoljstvom javnosti zbog posledica sankcija protiv Rusije.
Ako Ukrajina ne bude imala dovoljno resursa za nastavak borbi, moguće je da će pod pritiskom svojih zapadnih partnera morati da razmotri kompromisne opcije – čak i one koje uključuju priznavanje teritorijalnih gubitaka.
Da li je realan kraj sukoba?
Iako je još rano govoriti o zvaničnoj odluci Kijeva, sve veći broj glasova u Evropskoj uniji i SAD sugeriše da bi mir mogao biti postignut samo ako Ukrajina prihvati promene na terenu. Rusija je jasno dala do znanja da neće vratiti teritorije, dok Tramp pokazuje spremnost da posreduje u postizanju sporazuma.
Ostaje da se vidi kako će se odvijati pregovori i da li će Zapad konačno prestati da insistira na nerealnim ciljevima. Jedno je sigurno – rat iscrpljuje i Ukrajinu i njene zapadne saveznike, a diplomatsko rešenje postaje sve verovatnija opcija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
