5.maja 2023. godine Jevgenij Prigožin dao je veoma oštar izjavu: PMC „Vagner“ namerava da preda Bahmut i okolinu snagama Ministarstva odbrane i povuče se iz zone borbenih dejstava zbog nedostatka municije.
Međutim, dao je nagoveštaj da bi „Vagner“ mogao da se vrati nakon što ratnici izleče rane. U svakom slučaju, njihovo odsustvo preti vrlo neprijatnim posledicama, jer su udarna pešadija, vredan i, nažalost, deficitarni resurs u uslovima gradskih borbi. Gde odlazi „Vagner“ i ko bi mogao doći kao njihova zamena?
Video snimak, koji je snimljen od strane šefa PMC „Vagner“ Jevgenija Prigožina na pozadini tela poginulih boraca, nesumnjivo će postati jedan od tragičnih simbola onoga što se naziva Bahmutska mesarska mašina.
U teškim borbama, naši borci su privukli velike rezerve ukrajinske vojske na Bahmutskom pravcu, naneli ogromne gubitke protivniku, iscrpljujući ne samo teritorijalnu odbranu i mobilisane snage, već i elitne jedinice Ukrajine, uključujući snage specijalnih operacija. Međutim, cena je bila velika.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Nedostatak municije – kuga celog fronta Nakon videa sa „muzičarima“ (aluzija na Vagnera čuvenog kompozitora), usledilo je zvanično obraćanje Prigožina Vrhovnom komandantu, ministru odbrane, načelniku Generalštaba i ruskom narodu.
Prema njegovim rečima, zbog katastrofalnog nedostatka municije, za šta su „vojni birokrati“ krivi, PMC Vagner će 10. maja ove godine „biti primoran da preda položaje“ u Bahmutu jedinicama Ministarstva odbrane i povuče svoje borce u pozadinske logore radi dopune i oporavka snaga.
[adsenseyu1]
Plaćamo ljudske žrtve zbog nedostatka municije. Takva situacija nije samo na Artjomovskom (Bahmutskom) pravcu, samo je Jevgenij Viktorovič jedan od retkih koji o tome može govoriti. Na Avdejevskom pravcu ne možemo pokrenuti napad zbog nedostatka municije.
Na Ugledarskom, na Gulajpolskom pravcu situacija je slična. Svuda gde smo imali napadački potencijal, on je iscrpljen zbog problema u artiljeriji. Na Gulajpolskom pravcu, kako mi je rekao moj drug, dali su im tri (!) metka i rekli im da su to za jedan dan, naglašava u komentaru vojni dopisnik Akim Apačev.
Pritom, napominje vojni dopisnik, situacija s municijom kod ukrajinskih boraca je očigledno bolja. Gubitke „vagnerovaca“ Apačev povezuje s činjenicom da protivnik prekriva njihove pozicije neprekidnom paljbom. U tom pogledu, opšteprihvaćeno mišljenje o namernom gomilanju granata sa naše strane pre kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine za stručnjaka deluje kontraproduktivno.
Dok budemo „obnavljali strateške zalihe municije“, možda jednostavno neće biti ljudi. Ne vidim logiku. Sutra neće biti ko da čuva ove zalihe s municijom, žali se Akim Apačev.
[adsenseyu4]
Zaista, tema nedostatka municije se sve češće spominje. Negde je situacija bolja, negde lošija. Jedinstvena slika duž celog fronta ne postoji, kaže poslanik Državne Dume i lider organizacije „Savez dobrovoljaca Donbasa“ Aleksandar Borodaj. I pitanja se postavljaju ne toliko Ministarstvu odbrane, koliko Vojno-industrijskom kompleksu, pa stoga prigovori Prigožina nisu sasvim na adresi:
„Fabrike rade u tri smene“ – to je apstrakcija. Koje fabrike rade u tri smene? Koliko je tih fabrika? Gde je njihova proizvodnja? Pretpostavimo da je to vojna tajna. Ali ipak, gde su rezultati rada u tri smene? Svi koji ratuju imaju značajne prigovore ne toliko Ministarstvu odbrane, koliko našem Vojno-industrijskom kompleksu, koji već mnogo meseci veselo izveštava o „radu u tri smene“. Loše mi je predstaviti da negde sede „zlonamerni“ generali, koji imaju skladišta prepuna municije, ali je ne šalju na front. Lično ja nisam video ništa slično.
Decenijama se stvarao mit da Rusija ima moćan moderni Vojno-industrijski kompleks, ali u stvarnosti, prema rečima našeg sagovornika, mi se, uz retke izuzetke, i dalje borimo sa sovjetskim oružjem, tehnikom skinutom sa baza dugotrajnog čuvanja, starim zalihama municije. Ali čak i ako smo se u ovoj situaciji našli na početku konflikta i najnoviji modeli tehnike su izgubljeni u toku prvih faza borbenih dejstava, naš Vojno-industrijski kompleks u proteklih gotovo 1,5 godina trebalo bi da opskrbi front sa projektilima, zamenskim cevima za topove i drugim najnovijim proizvodima. Da ne bi u principu postojalo pitanje da treba nešto akumulirati, a onda, kada nastupi kritičan trenutak, nešto obezbediti, smatra Aleksandar Borodaj.
Jasno je da rukovodioci domaćeg vojno-industrijskog kompleksa već dugo vremena vrše obmanu, uključujući i na najvišem nivou. A sada, što je očigledno prema rezultatima prošlogodišnjeg više od godinu dana dugog sukoba u Donbasu, njihov rad ne može se smatrati efikasnim, zaključio je poslanik Državne dume.
Nedovršena simfonija „Vagnera“
Po opštom priznanju, privatna vojna kompanija „Vagner“ je najbolja jurišna jedinica koju imamo. Od marta 2022. godine, „muzičari“ su probili najjače utvrđene položaje Oružanih snaga Ukrajine u Donbasu, koji su bili izgrađivani osam godina. Prošle godine na Dan pobede, „vagnerovci“ su oslobodili Popasnu, pomogli da se zaustavi protivnički napad na Kremenku, a do sada su oslobodili Severodonjeck i okolna područja, oko 90% Bahmuta. Odlazak privatne vojne kompanije u pozadinu definitivno će smanjiti našu ofanzivnu sposobnost.
Gde odlaze
Ako gledamo sa distance, odlazak neće izgledati nepošteno za samu kompaniju. Borci su postigli odlične rezultate, naneli neprihvatljive gubitke neprijatelju, rešili borbeni zadatak koji im je bio postavljen gotovo u potpunosti i u suštini mogu s čistom savesti napustiti zonu borbenih dejstava u Donbasu i otići u Afriku i druge delove sveta koji su interesantni rukovodstvu kompanije.
Prema sopstvenim rečima, Prigožin nije spreman da žrtvuje ljude zbog nedostatka municije, jer je za njega princip čuvanja ljudi veoma važan. Ljudi su najneophodniji resurs. Projektili se mogu proizvesti za nekoliko meseci, dostaviti za nekoliko sati ili dana, dok je za rast novog ruskog vojnika potrebno najmanje 18 godina. Pored toga, snositi potpuno neopravdane gubitke znači dovesti u pitanje ugled kompanije na međunarodnoj sceni.
Ko će zauzeti mesto „Vagnera“ na ovom delu fronta, kao i na drugim, još uvek nije jasno. Jurišna pešadija je u deficitu i, kako je naglašeno u jednom od ranijih materijala, igra odlučujuću ulogu zajedno sa artiljerijom u specijalnoj vojnoj operaciji.
Zbog nedostatka koordinisanih borbenih jedinica, imali smo probleme i kod Hersona, i kod Harkova, i kod Kijeva. Da je „Vagner“ tada bio tamo, situacija bi mogla biti drugačija. Ali se to nije dogodilo. Oni su došli tada kada je operacija, blago rečeno, krenula loše, rekao je Andrej Pinčuk u komentaru.
„Vagner“ može biti potreban svuda gde je potreban pobednički efekat, gde nije dovoljno samo pretrpeti udar protivnika. Stalna odbrana uvek vodi porazu, klasici vojne veštine ne mogu se osporiti. Niko osim privatne vojne kompanije „Vagner“ neće moći da napada velike gradske aglomeracije kao što je, na primer, Slavjansk-Kramatorsk. Nakon Gostomela, vazdušno-desantne snage su pretrpele velike gubitke, jedinice specijalnih snaga takođe su oslabljene, u jedinicama DNR se rupe popunjavaju mobilizovanim ljudstvom, podelio je svoje mišljenje vojni ekspert.
Šta znači sve to?
Očigledno je da u poznatom video snimku Jevgenij Prigožin delimično glumi. On nije čovek koji će tako emotivno reagovati na gubitke. Ljudi se svakako žale. Ali Prigožin je navikao na gubitke, koliko god to zvučalo grubo. I nije uobičajeno da ljudi iz njegovog kruga tako jasno pokazuju svoje emocije.
Trenutno se vide dva razvoja događaja. Ili će se privatna vojna kompanija „Vagner“ „lepim“ putem povući iz Bahmuta i preneti ovu zonu odgovornosti na jedinice Ministarstva odbrane, koncentrišući se na svoje poslove u Africi, ili će postići prihvatljive uslove za vođenje borbenih dejstava. I sa te tačke gledišta, obraćanje šefa privatne vojne kompanije izgleda kao trgovina.
Očigledno je da bi, u interesu sprovođenja specijalne vojne operacije, privatna vojna kompanija i Ministarstvo odbrane trebali da dođu do zajedničkog razumevanja i jasno koordinišu svoje aktivnosti u interesu postizanja zajedničkog cilja.
Bez obzira na međusobne kontradikcije i brojne probleme, zajednički rad pomogao je u rešavanju gotovo svih zadataka, jer su imali slično iskustvo u Siriji.
Sada je potreba za ostavljanjem nesuglasica po strani i rad na zajedničkom cilju još veća. Rezultati specijalne vojne operacije će biti isti za privatnu vojnu kompaniju, Ministarstvo odbrane, rusku vladajuću elitu i narod.
Vladimir Aleksandrov (Cargrad)
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
