Turska je 12. oktobru oslobodila američkog državljanina, pastora Andrewa Brunsona, koji je u zatvoru bio od oktobra 2016. godine zbog sumnje da je u saradnji s klerikom Fethullahom Gülenom sudelovao u organizaciji propalog vojnog udara u Turskoj.
Pre dva dana su Ankara i Washingtona odlučili ukinuti sankcije koje su nametnuli jedni drugima i tako je poništen dekreti o turskim sankcijama protiv ministra pravosuđa i državnog sekretara Jeffa Sessionsa i američke ministarke državne bezbednosti Kirstjen Nielsen. Washington je istovremeno ukinuo sankcije protiv turskog ministra pravosuđa Abdulhamita Güla i turskog ministra unutarnjih poslova Süleymana Soylua.
[adsenseyu1]
S jedne strane je svako smirivanje napetosti dobro, posebno za Tursku ekonomiju, koja je u vreme zaoštravanja odnosa sa Sjedinjenim Državama trpela velike finansijske gubitke, kao posledica američkog pritiska na tursku valutu. Trenutni nivo turske valute je 5,42 lire za jedan američki dolar, a kako Turska ima ogromne kredite denominirane u američkoj valuti, oslobađanje Brunsona i smirivanje napetosti se može promatrati kao logičan korak Erdogana i njegove uprave.
Međutim, član Odbora za odbranu Veća Ruske Federacije, Franc Klincevič, govoreći za ruski Euroazijski Dnevnik, kaže kako bi se ovo otopljavanje odnosa vrlo lako moglo odraziti na promenjivu Erdoganovu politiku u Siriji, gde NATO zemlje još nisu odustale od provokacija s lažnim hemijskim napadima i da bi im Turska mogla pružiti potrebnu pomoć.
Osim toga, istog dana kada je objavljeno obostrano ukidanje sankcija, američka i turska vojska su počeli sprovoditi zajedničke patrole u području severnog sirijskog grada Manbija, dok američka uprava i Pentagon nijednom rečju nisu osudili tursko granatiranje položaja svojih saveznika, kurdskih YPG snaga, zapadno od pograničnog grada Ayn Al-Araba, kojeg su Kurdi preimenovali u Kobani.
Čini se da u Moskvi nimalo ne veruju Erdoganu, ali su ipak odlučili da ga je bolje držati blizu, nego ostaviti da deluje samovoljno ili u uskoj saradnji s NATO saveznicima i zalivskim monarhijama, kako je bilo od početka sirijskog sukoba sve do propalog vojnog udara kada su mu podršku dali Moskva i Teheran.
“Odluka Ankare i Washingtona o uzajamnom ukidanju sankcija mogla bi imati posledice na Siriju, gde je nastao ozbiljan čvor protivrečja. Preseći ga biće iznimno teško. Gotovo sve zemlje NATO pakta su zainteresovane za odlazak trenutne sirijske uprave.
U ovom slučaju je moguća podela Sirije i stvaranje haosa u kojem će svako pokušati dobiti svoje i rešavati svoje probleme. Samo Rusija ostaje pri stavu da se sva pitanja moraju rešiti u okviru međunarodnog prava i u skladu s mandatom Ujedinjenih naroda. Pre svega, mi delujemo u interesu sirijskog naroda i vodstva, koji ima sve pravne temelje za upravljanje zemljom”, rekao je Franc Klincevič.
“Turska sprovodi svoju politiku prema istočnjačkom mentalitetu. Želi ugoditi svima, sve nadmudriti i sve iskoristiti”, dodao je ruski senator.
“Danas u Siriji se množe sve vrste falsifikovanja, ne mareći za kvalitet. Prikazuju se jeftine lažne namere s ciljem diskreditacije svega i svakoga. Zatim sledi pokolj. Ali moram reći, prvo, mi smo se navikli na ovaj stav Zapada. Drugo, pre ili posle će Zapad kolektivno morati odgovarati za to. Živimo u XXI veku, kada je iznimno teško skrivati informacije ili preoblikovati istinu. Istina će biti na kraju poznata svetskoj javnosti”, siguran je Klincevič.
Valja napomenuti da se uzajamno ukidanje sankcija između Turske i Sjedinjenih Država podudara s izveštajima o nadolazećim provokacijama u Siriji i dopisnik Evroazijskog Dnevnika je zamolio senatora da komentariše je li to slučajno?
“Sjedinjene Države su zemlja sa znatnim vojnim, političkim i ekonomskim uticajem. Ne računati na ovaj aspekt je vrlo teško. Poznavajući delovanje američkih tajnih službi i širok raspon njihove interakcije s turskim službama, mislim da takva “slučajnost” čak i nije slučajna”, veruje ruski senator.
Klincevič također ne isključuje da bi Ankara mogla i pozitivno uticati na buduće odnose Moskve i Washingtona. Rusija ne zanemaruje Trumpov pragmatičan pristup. Mi ovdje raspravljamo s tačke gledišta nekih službenih i vidljivih manifestacija. Ali postoji mnogo okolnosti, odluke i obaveza koje mi ne vidimo. Na tome radi veliki broj ljudi i službi. Ne mogu se ne uzeti u obzir ove nijanse. Odluke se na površini vide na kraju, a okolnosti njihovog usvajanja su vrlo teške teme. Ne želim biti deo nikakve teorije zavere. Dopustite mi samo da kažem da je Erdogan iskusan političar, koji se već navikao na takvu igru. Pokušaće sediti na nekoliko stolica istovremeno. Ne isključujem ni da izgradnjom normalnih odnosa s Rusijom Turska može pozitivno uticati na buduće odnose Moskve i Washingtona. Jeste neobično, ali se i to može dogoditi”, zaključio je Franc Klincevič.
EA Daily (logicno.com)
