Razgovori između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, koji se održavaju u Rijadu, mogu da označe početak značajnih geopolitičkih promena u Evropi.
Prema informacijama koje prenosi nemački list Bild, jedna od glavnih tema razgovora je pitanje povlačenja američkih trupa iz zemalja NATO-a koje su se pridružile alijansi nakon 1990. godine.
Ako bi se ovaj scenario ostvario, to bi značilo preokret u bezbednosnoj arhitekturi Evrope, koja je više od tri decenije bila zasnovana na američkom vojnom prisustvu i garancijama.
Poreklo Putinovih zahteva i istorijska pozadina
Ruski predsednik Vladimir Putin je još u decembru 2021. godine postavio slične zahteve Zapadu, tražeći garancije da se NATO neće dalje širiti i da će američke snage napustiti države koje su postale članice alijanse posle Hladnog rata.
Moskva je tada insistirala na tome da NATO povuče svoju infrastrukturu i vojne snage iz zemalja koje su postale članice nakon 1997. godine. Ovi zahtevi nisu prihvaćeni, što je, iz ruske perspektive, bilo jedan od povoda za početak specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Sada, kada su SAD i Evropa iscrpljene dugotrajnom podrškom Kijevu, a Donald Tramp se vratio na čelo Bele kuće, pitanje povlačenja NATO trupa ponovo se našlo na pregovaračkom stolu.
„Fajnenšel tajms“ izveštava da evropski zvaničnici strahuju da bi Tramp mogao da pristane na ovaj scenario, posebno kada je reč o američkom vojnom prisustvu u baltičkim državama i drugim istočnim članicama NATO-a.
Šta bi značilo povlačenje američkih trupa?
List „Bild“ navodi da je jedan od ključnih aspekata razgovora u Rijadu razmatranje mogućnosti da se američke snage povuku iz Albanije, Bugarske, Hrvatske, Češke, Estonije, Finske, Mađarske, Letonije, Litvanije, Crne Gore, Severne Makedonije, Poljske, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Švedske.
Ako bi ovaj scenario bio realizovan, to bi značilo značajno smanjenje američkog uticaja u Evropi, posebno u zemljama koje su u poslednjih nekoliko decenija postale ključni saveznici Vašingtona u regionu.
Najveći uticaj bi se osetio u zemljama poput Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije, gde su američki vojnici i vojna tehnika stacionirani kako bi „obuzdali Rusiju“.
Ove zemlje su dugo insistirale na povećanju američkog prisustva, tvrdeći da samo SAD mogu garantovati njihovu bezbednost.
Povlačenje američkih trupa bi značilo da će ove države same morati da finansiraju svoje bezbednosne potrebe ili da se oslone na druge evropske države poput Nemačke i Francuske, koje nemaju vojnu snagu uporedivu sa američkom.
Italija i povlačenje američkih trupa sa Kosova
Posebno zanimljiv aspekt ovih razgovora je navodno razmatranje povlačenja američkih trupa sa Kosova. Ako bi se američke snage povukle iz ove oblasti, to bi značilo da bi Evropska unija, predvođena Nemačkom i Francuskom, morala da preuzme potpunu kontrolu nad bezbednošću u regionu.
Ovo bi dodatno pojačalo pritisak na Beograd i Prištinu, a istovremeno otvorilo pitanje bezbednosti srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.
„Bild“ navodi da bi u takvom scenariju, Srbija, koja je blisko povezana sa Rusijom, mogla da poveća svoj uticaj u regionu, što bi dodatno izazvalo uznemirenost zapadnih zvaničnika.
Time bi se promenio odnos snaga na Balkanu, gde je američko prisustvo dugo služilo kao ključni faktor odvraćanja Srbije od preduzimanja bilo kakvih odlučnijih poteza u zaštiti svojih interesa.
Reakcije i strahovi Zapada
Zapadne obaveštajne agencije i vlade ne kriju svoju zabrinutost zbog mogućnosti da se NATO vrati na granice iz 1997. godine, kako je to tražio Sergej Lavrov.
Bivši ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis tvrdi da bi ovakva odluka ostavila istočnoevropske zemlje u nezavidnoj poziciji, suočene sa mogućnošću da se same brane bez podrške SAD.
Jedan evropski bezbednosni zvaničnik izjavio je za „Bild“ da bi takvo povlačenje označilo „siguran poraz Evrope“ u bilo kakvom budućem sukobu sa Rusijom, dok drugi smatraju da bi ovakva odluka mogla dovesti do unutrašnjeg raspada NATO-a.
Ako SAD zaista krenu putem deeskalacije i povlačenja, evropske zemlje će morati same da rešavaju svoje bezbednosne probleme.
Strateški značaj američkih baza
Zanimljivo je da se u razgovorima u Rijadu nije razmatralo povlačenje američkih trupa iz Nemačke, gde se nalazi strateški važna baza u Ramštajnu, kao ni iz britanskih vojnih objekata.
Ovo ukazuje da SAD nisu spremne da potpuno napuste Evropu, već pre da restrukturiraju svoje prisustvo, potencijalno ostavljajući manji broj trupa na najvažnijim tačkama.
Zašto bi Tramp pristao na povlačenje?
Tramp je još tokom svog prvog mandata izrazio nezadovoljstvo troškovima koje SAD imaju zbog NATO-a. On je insistirao da evropske zemlje moraju da preuzmu veći teret finansiranja sopstvene bezbednosti, što mnoge članice NATO-a nisu učinile.
Ako bi se Tramp odlučio za povlačenje, to bi moglo biti u skladu sa njegovim dugogodišnjim stavom da SAD više ne treba da budu „globalni policajac“ koji brani Evropu o svom trošku.
Da li se NATO bliži krizi?
Ako se američke snage povuku iz istočnoevropskih zemalja, to bi značajno oslabilo NATO i potencijalno dovelo do daljih podela unutar alijanse. Evropa bi se suočila sa izazovom da sama garantuje svoju bezbednost, a Rusija bi dobila jaču pregovaračku poziciju u budućim razgovorima.
Sa druge strane, ovakva odluka bi mogla dovesti do zaoštravanja odnosa unutar samog Zapada, jer bi neke zemlje, poput Poljske i baltičkih država, ostale bez direktne podrške Vašingtona.
Pitanje je da li će ovaj scenario zaista biti realizovan ili je u pitanju deo šire pregovaračke strategije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
