Autor Sohu piše da je precizan udar ruske vojske na Lavov označio trenutak koji je mnogima na Zapadu promenio računicu. Do tada su evropski saveznici pokušavali da preokrenu tok sukoba kroz vojnu podršku Kijevu, ali ono što se dogodilo u noći između 8. i 9. januara 2026. otvorilo je sasvim novu fazu strateškog nadmetanja.
Te noći, raketa „Orešnik“, lansirana od strane ruskih snaga, pogodila je ključne objekte energetske infrastrukture u zapadnoukrajinskom Lavovu. Eksplozija je prekinula noćni mir grada, ali njena težina prevazilazi sam trenutak udara. Bio je to, kako se navodi, pažljivo odmeren potez u okviru rusko-ukrajinskog sukoba. Za razliku od ranijih napada, izbor cilja nije bio slučajan.
Lavov se nalazi na zapadu Ukrajine, blizu granice sa Poljskom. Njegov značaj nije samo geografski. Reč je o saobraćajnom čvorištu koje povezuje Ukrajinu sa zapadnim zemljama, ali i o jednom od ključnih gradova za energetsko snabdevanje cele države.
Upravo zbog toga, strateška uloga Lavova davno je prepoznata. Kao svojevrsna kapija Zapadne Ukrajine, on je prva stanica za zapadne isporuke. Na tom mestu se razvrstavaju oružje, municija i vojna tehnika koje isporučuju zemlje NATO-a, pre nego što se pošalju dalje ka linijama sukoba. U tom smislu, Lavov se često opisuje kao logističko srce ukrajinskih oružanih snaga.
Jedna od meta udara bilo je i podzemno skladište gasa u oblasti Strij. U tom kompleksu čuva se više od polovine nacionalnih rezervi prirodnog gasa, koji je od presudne važnosti za grejanje tokom zime. Lavov je ujedno i energetski tranzitni čvor koji povezuje Rusiju, Ukrajinu i Evropu, što dodatno objašnjava zašto je grad toliko važan u širem kontekstu sukoba.
U prethodnom periodu, Velika Britanija, Francuska i još neke zemlje najavile su mogućnost raspoređivanja svojih snaga u Ukrajini nakon eventualnog mirovnog sporazuma. Lavov se u tim planovima pominje kao jedno od mogućih mesta za njihovo stacioniranje.
Takav razvoj događaja praktično bi stvorio zonu u kojoj bi vazdušni prostor bio strogo kontrolisan, što bi znatno ograničilo delovanje ruske vojske. U tom svetlu, odluka Moskve da sada udari na Lavov tumači se kao pokušaj da se taj strateški čvor oslabi u startu – da se preseku linije snabdevanja ukrajinskih snaga, naruši energetska stabilnost zemlje i pošalje jasna poruka Zapadu o rizicima direktnog uključivanja.
Udar „Orešnikom“ imao je, prema analizi, višestruke efekte. Raketa, koja dostiže brzinu do 10,6 Mahova, učinila je ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane gotovo nemoćnim. Iako je u Lavovu raspoređen veliki broj protivvazdušnih raketa, napad nije sprečen.
Podzemno skladište gasa, zbog dubine od oko 700 metara, nije uništeno, ali su ključni površinski objekti – kompresorske stanice i gasovodi – ozbiljno oštećeni. To je dovelo do poremećaja u snabdevanju gasom. Prema dostupnim podacima, nacionalne rezerve prirodnog gasa dovoljne su Ukrajini za još oko mesec i po dana.
Posledice nisu samo tehničke ili logističke. Uslovi sa temperaturama od minus 20 stepeni dodatno pojačavaju pritisak na stanovništvo, a autor ističe da je udar ozbiljno potkopao i volju za otporom u takvim okolnostima.
Još važnije, napad je pokazao sposobnost Rusije da precizno pogađa ciljeve duboko unutar ukrajinske teritorije, čime su srušene ranije predstave Zapada o relativnoj bezbednosti Lavova. Zbog toga se planovi o raspoređivanju stranih snaga sada ponovo preispituju, uz znatno oprezniju procenu rizika.
Napad je, kako se navodi, ogolio tri važne tendencije za dalji razvoj sukoba. Prva je pomeranje fokusa sa klasičnih borbi duž linije fronta. Ruske snage sve više ciljaju ključne logističke i energetske tačke u pozadini, čime se direktno slabi borbena sposobnost ukrajinskih snaga. Ovakva taktika, često opisivana kao „izbijanje tla ispod nogu“, mogla bi postati dominantna u narednom periodu.
Druga tendencija odnosi se na sve oštriju igru oko takozvanih „crvenih linija“ između Rusije i Zapada. Lavov je u neposrednoj blizini Poljske, članice NATO-a, a putanja leta ruske rakete prolazila je blizu granica alijanse. To se tumači kao nedvosmislen signal Zapadu.
Gotovo odmah nakon napada, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski saopštio je da je bilateralni sporazum sa Sjedinjenim Državama o bezbednosnim garancijama praktično spreman za potpisivanje i pozvao zapadne saveznike da pojačaju pomoć Kijevu.
U tom kontekstu, isporuke savremenih sistema protivvazdušne odbrane i raketa dugog dometa mogle bi biti ubrzane, što dodatno povećava rizik od šireg zaoštravanja.
Treća tendencija je možda i najteža za sagledavanje: prostor za mirovne pregovore se sužava. Kako borba za ključne čvorove postaje nova norma, jaz između interesa dve strane se produbljuje, a zastoj u sukobu može postati gotovo nerešiv. Godina 2026. se već sada označava kao prelomna, ali je teško nazreti jasnu nadu za mir.
U celini gledano, udar na Lavov označio je ulazak rusko-ukrajinskog sukoba u novu fazu strateške konfrontacije. Preciznim napadima Rusija je oslabila borbenu sposobnost ukrajinskih snaga i dovela u pitanje ambicije Zapada da se direktnije uključi.
Istovremeno, veze između Kijeva i zapadnih partnera postaju sve čvršće, uz nastavak pokušaja da se situacija preokrene dodatnom vojnom podrškom.
Napadi na ključne čvorove značajno su povećali složenost i rizike čitavog sukoba. Ako Zapad ne uspori tempo pomoći Ukrajini, a ako se Moskva i Kijev ne vrate pregovorima, ovakvi udari mogli bi se nastaviti.
U tom slučaju, trajanje i razmere sukoba lako bi mogle prevazići očekivanja svih uključenih strana, ostavljajući otvoreno pitanje gde je granica i koliko još prostora ima za političko rešenje.
