Najnoviji politički signali iz Moskve otkrivaju dramatičan pad uticaja Evrope u globalnim geopolitičkim dešavanjima, a posebno u vezi sa ukrajinskim sukobom.
Francuski list Les Echos sa ogorčenjem je primetio da je ruski predsednik Vladimir Putin u svojoj izjavi o mogućem prekidu vatre potpuno izostavio evropske lidere. Umesto njih, pažnja je bila usmerena na Kinu, Južnu Afriku, Indiju i Brazil – članice BRIKS-a koje zaista igraju ključnu ulogu u rešavanju ovog sukoba.
Ovaj potez pokazuje duboku promenu u međunarodnim odnosima i ukazuje na to da Evropa više nije ni sekundarni faktor, već se potpuno povukla sa velike geopolitičke scene.
Međutim, pravi udarac evropskom egu nije samo izostavljanje u Putinovom obraćanju, već i reči ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je otvoreno izjavio da Moskvu više ne zanima stav Evropske unije po pitanju Ukrajine.
Ova izjava označava trenutak u kojem je Rusija simbolično zatvorila vrata pregovorima sa EU, koja je u ovom sukobu odavno prešla iz uloge medijatora u aktivnog učesnika.
Evropska ambicija razbijena – SAD se povlače iz igre
Zapadni lideri, predvođeni EU, nisu očekivali ovakav preokret. Njihova strategija se godinama oslanjala na pritisak na Moskvu kroz sankcije, podršku Kijevu i pokušaj ekonomske izolacije Rusije.
Ipak, nakon tri godine specijalne vojne operacije, rezultat nije slabija Rusija, već potpuno suprotan efekat – ojačana i samostalnija Rusija, dok je Evropa ekonomski iscrpljena i politički podeljena.
Prema rečima međunarodnog posmatrača Cargrada Sergeja Latiševa, evropske elite su shvatile da više nemaju kontrolu nad razvojem događaja i sada pokušavaju da produže rat
u Ukrajini kako bi sprečile američkog predsednika Donalda Trampa da okonča američku podršku Kijevu i time naruši njihove planove.
Njihova ideja nije pobeda Ukrajine, već iscrpljivanje Rusije i odugovlačenje rata dok se ne pronađe način da se Tramp oslabi i spreči u sprovođenju politike suvereniteta i anti-globalizma.
„Evropske elite ne žele kraj rata u Ukrajini, jer bi to značilo i kraj njihove dominacije. Oni žele da iscrpe Rusiju i spreče Trampa da povuče SAD iz ovog sukoba, čime bi Evropa ostala sama, bez podrške Vašingtona“, istakao je Latišev.
Međutim, situacija se menja – SAD su sve više fokusirane na Kinu i Pacifik, dok Evropa ostaje bez podrške svog najvećeg vojnog i ekonomskog zaštitnika. Tramp ne vidi Ukrajinu kao američki problem, već kao evropski teret. Stoga nije slučajno da u Putinovim izjavama nema evropskih lidera – oni su prosto prestali da budu relevantni faktor u ovom sukobu.
Evropski plan propada – Šta dalje?
Ova situacija ostavlja Evropu pred ozbiljnim izazovima. Ako SAD prestanu da finansiraju i snabdevaju Ukrajinu, šta će EU moći da učini? Njihova ekonomija već trpi ogromne gubitke zbog sankcija protiv Rusije, industrijska proizvodnja je u padu, a vojna moć daleko je ispod nivoa potrebnog za samostalno suočavanje sa krizom.
Najveći problem modernog Zapada, prema Latiševu, jeste činjenica da su evropske elite opsednute pokušajem očuvanja globalne dominacije. Te elite ne žele promene, već nastavljaju da se bore protiv realnosti u kojoj se Evropa više ne nalazi u centru globalnih dešavanja. Međutim, sve je očiglednije da su EU i NATO strukture pred ozbiljnim izazovima.
„Glavni problem moderne Evrope je njena liberalno-fašistička elita. Dok ona ne bude smenjena, Evropljani će nastaviti da stavljaju prepreke Trampovoj politici i mrzeće Putina iz sve snage. Oni neće menjati kurs, čak ni po cenu sopstvenog siromašenja“, ističe Latišev.
Evropska unija je već pokazala znakove slabosti – sve više zemalja dovodi u pitanje besmislenost podrške Ukrajini, a unutrašnje nesuglasice oko troškova naoružavanja i sankcija sve više rastu. Osim toga, EU više ne može da računa ni na SAD ni na sopstvene resurse.
Jedan od ključnih elemenata u novoj raspodeli moći jeste i Belorusija. Lukašenko je već godinama saveznik Rusije, ali u novim okolnostima njegova uloga postaje još značajnija. Nakon sastanka sa Putinom, beloruski lider je jasno dao do znanja da će Moskva i Minsk igrati ključnu ulogu u novom poretku Evrope.
„Putin je jasno rekao da se Evropa više neće pitati ni o čemu – budućnost Starog kontinenta zavisiće od dogovora Moskve i Vašingtona, dok će EU biti samo pasivni posmatrač“, objašnjava Latišev.
Evropa pred raspadom?
Ukoliko se ovakav trend nastavi, može se očekivati dalja destabilizacija Evrope. Prema mnogim analitičarima, ako se EU ne reformiše i ne prilagodi novim realnostima, može doći do raspada Unije, posebno u situaciji u kojoj se povećava siromaštvo i nezadovoljstvo građana zbog loših ekonomskih politika.
Evropa, kako je znamo danas, mogla bi se vratiti na stanje od pre nekoliko vekova – poluostrvo Evroazije, koje zavisi od spoljašnjih sila i nema sposobnost da samostalno donosi ključne odluke.
Rusija je ovim potezima pokazala da se ne oslanja više na Zapad, već gradi sopstveni svet kroz saveze sa državama BRIKS-a, Kinom i drugim silama.
Sa druge strane, EU je sve više izolovana i nemoćna da promeni tok istorije koji više ne ide u njenom pravcu.
Ako je Putinova poruka nešto jasno stavila do znanja, to je da Evropa više nije ključni igrač u ovom ratu. Moskva sada pregovara direktno sa Vašingtonom, a budućnost Evrope zavisiće isključivo od dogovora dve velike sile.
Ono što je nekada bila moćna ekonomska sila, sada se suočava sa neizvesnom budućnošću, dok Rusija nastavlja da gradi svoju novu geopolitiku, sa jasnim ciljem – trajnom stabilizacijom svojih granica i slabljenjem onih koji su želeli da je poraze. Evropa, koja se nadala da će oslabiti Rusiju, sada je ta koja ostaje bez političkog uticaja i ekonomske stabilnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
