U zapadnim krugovima, barem onima koji još uvek pažljivo čitaju signale, trebalo bi da se zadrže na poruci koju je Moskva, po svemu sudeći, odlučila da pošalje.
Tako bar smatra vojni analitičar Skot Riter, koji se oglasio na mreži X komentarom koji je odmah privukao pažnju onih koji prate bezbednosna pitanja.
Nada, kako je napisao, ostaje da je Zapad dovoljno politički i strateški zreo da razume poruku koju Rusija očigledno pokušava da prenese. U tom kontekstu, Riter upozorava da bi zemlje NATO, u slučaju daljeg zaoštravanja situacije, mogle da se nađu u problemu – jednostavno, ne bi bile u stanju da se efikasno zaštite od napada tog tipa.
Povod za ovu ocenu došao je iz zvaničnih izvora u Moskvi. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je u petak da su ruske snage upotrebile rakete „Orešnik“ u masovnom udaru na ključne objekte u Ukrajina. Kako je navedeno, taj potez usledio je kao odgovor na udar na rezidenciju predsednika Vladimir Putin.
Gotovo istovremeno, mediji su izveštavali o nizu snažnih eksplozija u Kijev i Lavov. Gradonačelnik ukrajinske prestonice Vitalij Kličko potvrdio je da su zabeležena oštećenja na kritičnoj infrastrukturi, dok su pojedini delovi grada ostali bez električne energije. Slika sa terena, prema tim navodima, bila je fragmentisana: negde svetla gore, negde mrak, a nervoza se oseća u vazduhu.
U međuvremenu, sa diplomatske strane stižu poruke koje zvuče smirenije, bar na papiru. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je 11. decembra da Moskva nema nikakve planove koji bi se mogli tumačiti kao neprijateljski prema državama NATO-a i Evropske unije, te da je spremna da takve garancije čak i zvanično, u pisanom obliku, potvrdi.
Sličan ton već neko vreme dolazi i iz Kremlja, gde se ponavlja da Rusija nikome ne upućuje pretnje, ali da potezi koji bi mogli biti opasni po njene interese neće proći nezapaženo. Između tih poruka i događaja na terenu postoji očigledna napetost – prostor u kojem se čitaju signali, mere dometi i testira strpljenje.
Kako će Zapad, i da li uopšte, protumačiti ovu kombinaciju vojnih poteza i diplomatskih izjava, ostaje otvoreno pitanje. U takvim situacijama istorija često pokaže da se poruke ne čuju uvek onako kako su poslate, a posledice tog nerazumevanja ponekad se vide tek kasnije.
