Reklo bi se da ništa bolje ne odražava neuspeh dvadesetogodišnjeg mešanja Vašingtona u Avganistanu i njegovu nesposobnost u izgradnji nacija na Bliskom istoku od slika Avganistanaca koji se drže za avion C-17 američkih vazdušnih snaga pre nego što su pali u smrt smrt.
Gotovo 2,3 biliona dolara američkih poreskih obveznika i više od 2.400 vojnih žrtava nije bilo dovoljno da se prevaziđu ogromna etnička, plemenska i verska razilaženja neophodna za izgradnju avganistanske nacije, prijateljske prema Americi.
Slična situacija je i sa Irakom. Nakon što je potrošio 2 biliona dolara i žrtvovao više od 4.500 američkih vojnika, Irak je predat Iranu na srebrnom poslužavniku.
U izvesnom smislu, uklanjanjem Sadama Huseina, najvećeg iranskog neprijatelja, Sjedinjene Države su postigle ono što Iran nije mogao osamdesetih, a Teheran nikada nije bio toliko uticajan u iračkoj politici kao što je sada.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Irački parlament izglasao je proterivanje američkih trupa, a šiitske milicije, koje podržava Iran, rutinski izvode raketne, minobacačke i napade bespilotnih letelica na američke trupe stacionirane u iračkim vojnim bazama u očiglednom pokušaju njihovog proterivanja.
Nadalje, američka invazija na Irak nije samo utrla put iranskoj ekspanziji u Irak, Siriju i Liban, već je i olakšala rusku i kinesku eksploataciju unosne iračke naftne industrije. Rusija je sada postala glavni snabdevač Iraka oružjem.
Isti obrazac se ponavlja u Siriji, gde se veruje da je raspoređeno oko 900 američkih vojnika.
Kao i u Avganistanu i Iraku, uprkos trošenju milijardi dolara, Vašington nije uvideo uzaludnost svojih napora za izgradnju nacije u Siriji.
Jednostavno rečeno, etnička, plemenska i verska realnost na terenu, kao i prisustvo regionalnih sila Rusije, Turske i Irana, isključuju napore Vašingtona da stvori kurdsku državu prilagođenu Americi u regionu. Umesto što izvode uzaludne poduhvate, Sjedinjenim Državama bi bilo bolje da smanje svoje gubitke.
Kurdska država je gotovo nemoguća
Kada je francusko-britanski savez uspešno raskomadao osmanski Bliski istok u nezavisne države, nije mogao stvoriti nezavisnu kurdsku naciju jer je, između ostalih razloga, Kurdima „nedostajalo jedinstva“ i „bili su nesposobni da sarađuju“.
Moć nepoverenja unutar kurdskih plemena bila je toliko velika da je ostala najveća prepreka uspostavljanju nezavisne države u postkolonijalnoj eri.
Bivši izaslanik američke Sirije Bret Makgurk neuspešno je pokušao da ujedini kurdske frakcije. Uprkos očiglednim znacima nepremostivih razlika u kurdskoj politici, Vašington je krenuo u misiju koju su Britanci propustili kada su uslovi bili najzreliji pre jednog veka: stvaranje kurdske države ujedinjenjem iračkih i sirijskih Kurda.
Kurdski sukobi na stranu, Turska, druga po veličini članica NATO-a, jasno je stavila do znanja da neće tolerisati buduću kurdsku državu predvođenu Strankom demokratske unije sirijskih Kurda (PYD) na svom pragu izvođenjem vojnih upada u Siriju, čime će snage PYD-a biti potisnute dublje u sirijsku pustinju.
Štaviše, kao regionalni ekonomski i geopolitički gigant, Turska kontroliše veliki deo trgovine, sirovina i, što je još važnije, reku Eufrat, koja je od vitalnog značaja za opstanak PYD države.
Kao što je Robert S. Ford, bivši američki ambasador u Siriji (2011-2014), priznao da „Sadašnjem pristupu SAD [Siriji] nedostaje dostižna završnica. Bez američkog diplomatskog i vojnog pokrića, YPG [naoružano krilo PYD-a] verovatno bi se suočilo sa ratom na dva ili tri fronta i protiv Turske i protiv sirijske vlade …
Da bi sprečili ovaj ishod, dok će i dalje podržavati kurdske snage, Sjedinjene Države će morati da ostanu u istočnoj Siriji na neodređeno vreme.“
Turska operacija Afrin svedoči o činjenici da se bez podrške SAD-a YPG može slomiti u roku od nekoliko dana. Pitanje neograničenog prisustva SAD-a bilo je krajnje razočaranje za Trampovu i Bajdenovu administraciju, što je dovelo do naglog napuštanja avaganistanske nacionalne vlade i njegove brze implozije nakon toga.
ISIS nije američki problem
Formiran kao posledica raspada iračke države u razdoblju nakon 2003. godine, ISIS se uključio u genocidne kampanje protiv šiitskih muslimana, kao i na hiljade iračkih i sirijskih Turkmena, Jezida, Kaldejaca i Asiraca.
ISIS je takođe ubio mnogo civila u Turskoj. Međutim, jedine poznate direktne američke žrtve ISIS-a su dva novinara i dva izvođača radova. Dok je vazdušna i kopnena kampanja koju su predvodile SAD (2014-2019) pomogla u porazu ISIS-a, iako je u tom procesu ubijeno više od 10.000 civila, Vašington je opravdao ostanak u Siriji pod izgovorom da će ISIS vaskrsnuti; što je danas malo verovatno s obzirom na promenu geopolitike regiona.
Podržan od strane Moskve, sirijski Bašar el Asad vratio je svoju kontrolu u velikom delu zapadno od Eufrata. Turska se pokazala kao vojna sila izvodeći uspešne vojne operacije na severu Iraka, Libiji, južnom Kavkazu i severnoj Siriji.
Oslanjajući se na svoje punomoćnike, Iran je dokazao da će ostati uticajna vojna i politička sila širom Sirije i Iraka. Ako se ISIS ikada ponovo podigne, to će biti problem Turske, Sirije, Rusije i Irana mnogo više nego američki – i region ima načina da mu se suprotstavi.
Kurdi i bezbednost Izraela
Neki u Sjedinjenim Državama i dalje tvrde da kurdska država koja se proteže od Sulejmanije u Iraku do Sredozemnog mora, može stvoriti tampon za Izrael protiv Irana i drugih mogućih regionalnih pretnji.
Ipak, Kurdi, posebno partner Sirijskih demokratskih snaga Sjedinjenih Država (SDF) – kojim dominira kurdska YPG – nerado narušavaju delikatnu ravnotežu koju su uspostavili s Iranom.
Nakon razgovora sa najvišim ešalonom SDF-a u Siriji, Nikolas Heras, saradnik pri Centru za novu američku bezbednost, rekao je: „Postoji duboka zabrinutost unutar SDF-a u pogledu toga u kojoj meri Sjedinjene Države žele da upotrebe snage SDF-a protiv Irana u Siriji.“
U stvari, kada stvari krenu naopako za sirijske Kurde, YPG ima tendenciju da potrči u naručje proiranskom Asadu za svoj opstanak. Pored veza sa PKK-om, usklađivanje YPG-a sa Asadom primarni je razlog zašto britanska vlada i dalje nerado pruža svoju podršku.
PKK, matična organizacija SDF-a i YPG-a, i Iran imaju ukrštanje dugoročnih interesa u suprotstavljanju Turskoj i Barzaniju. U strateškom gradu Sindžar duž iračko-sirijske granice, PKK i Narodne mobilizacijske snage, koje su podržane od strane Irana, ujedinile su svoje snage protiv Barzanija i mogućeg upada Turaka. Poznato je da jedinice otpora Sindžar (IBS) olakšavaju transfer iranskog naoružanja u Siriju preko Sindžara, što zabrinjava Izrael.
U regionalnoj vladi Kurdistana (KRG), PUK predvođen Talabanijem sklopio je u avgustu 2021. godine formalni savez sa šiitskom koalicijom koju podržava Iran, nazvanom Alijansa Al-Fateh uoči iračkih izbora. Iranski mediji su dosta dugo pamtili kurdskog lidera PUK-a Džalala Talabanija nakon njegove smrti kao „prijatelja Irana“.
Mora se imati na umu da su na kraju dana Sjedinjene Države, a ne Iran, stranci na Bliskom istoku. Viši ešalon SDF/YPG svestan je da je njihov savez sa Sjedinjenim Državama privremen i oni dobro znaju da neće preuzeti Iran u ime Izraela.
Amerika ima mnogo velikih dostignuća, ali izgradnja nacije nije jedno od njih. Od Vijetnama preko Avganistana do Iraka, Vašington je više puta dokazao da u izgradnji nacije nema snage.
Nesposobnost Amerike da razume hiljade godina stare društvene i plemenske dinamike koje definišu Bliski istok, njeno prekomerno oslanjanje na američku vojsku-koja je samo dovela do još većeg razaranja i haosa-i njena bezobzirna i impulsivna podrška punomoćnicima koji narušavaju regionalnu ravnotežu svi su oni doprineli neuspehu Amerike da postigne napredak na Bliskom istoku.
Od pada Sovjetskog Saveza, Amerika je potrošila poslednjih trideset godina zaglavljena između Eufrata i Tigra u Iraku i u planinama Avganistana, jureći za bajkom terorizma koja ju je samo finansijski iscrpila, zaokupila američki narod hroničnim „večnim umorom u ratovima“ i dozvolila Kini da postane ozbiljan izazivač globalne hegemonije SAD.
Umesto što će da ostane na ovom kursu, Vašingtonu bi bilo bolje da se okrene važnijim pitanjima. To bi trebalo da omogući regionalnim silama da se pozabave problemom kojim Amerika nikada nije trebalo da se bavi.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
National Interest
Webtribune.rs
