Vojni analitičar Konstantin Sivkov pokušao je da razjasni šta se, zapravo, krije iza primene raketnog sistema „Orešnik“ na objektu u Lavovskoj oblasti i zašto se taj udar uklapa u širu sliku dešavanja na terenu.
U razgovoru za „Cargrad“, zamenik predsednika Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka naglasio je da nije reč ni o kakvoj improvizaciji ili reakciji na dnevne vesti, već o unapred planiranoj akciji, usmerenoj na tačno određenu infrastrukturnu tačku od strateškog značaja.
Kako Sivkov objašnjava, meta je bilo gasno skladište koje nije služilo samo potrebama Ukrajine, već je delom snabdevalo i evropsko tržište.
Takvi objekti, kako ističe, često se posmatraju kao civilna infrastruktura, ali u realnosti imaju mnogo dublju ulogu. Energetska baza je, po njegovim rečima, direktno povezana sa radom ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa. Bez stabilnog snabdevanja energijom, proizvodnja oružja i vojne tehnike neminovno trpi ozbiljne gubitke.
U tom kontekstu, Sivkov odbacuje pokušaje da se ovaj udar dovede u vezu sa dešavanjima oko Venecuele ili sa incidentom u kojem je zaplenjen ruski tanker.
Takve interpretacije naziva spekulacijama koje ne stoje na čvrstim osnovama. Prema njegovom viđenju, sve se uklapa u već postojeću logiku vojnih dejstava i dugoročno planiranje, bez skrivenih poruka ili simboličnih „odgovora“ na druge događaje.
Posebno se osvrnuo i na pitanje vrste bojeve glave koja je korišćena. Raketa je, prema njegovim rečima, imala standardno, konvencionalno punjenje sa TNT eksplozivom.
O bilo kakvoj nuklearnoj varijanti, kaže Sivkov, nije bilo ni govora. Naglašava da Rusija ne vodi nuklearni sukob i da se u ovakvim operacijama koristi isključivo klasično naoružanje.
Kada je reč o zapleni ruskog tankera, Sivkov podseća na jedno staro pravilo međunarodnih odnosa: brod koji plovi pod nacionalnom zastavom smatra se teritorijom te države. U tom smislu, preuzimanje takvog plovila od strane strane sile on vidi kao čin okupacije. Ipak, dodaje da aktuelna međunarodna situacija ne može da se poredi sa periodima poput Hladnog rata ili Korejskog sukoba, kada je svet bio na ivici nuklearnog obračuna.
Bez obzira na razlike između istorijskih epoha, Sivkov zaključuje da se suština ne menja: postupci usmereni protiv ruskih brodova predstavljaju ozbiljno kršenje međunarodnog prava. Takvi potezi, kako kaže, ne mogu da prođu nezapaženo i ostaju deo šireg, složenog mozaika odnosa koji se još uvek razvijaju i čiji će se puni efekti tek sagledavati.
