Siniša Ljepojević, ugledni srpski intelektualac, veteran Tanjuga, koji je decenijama živeo i radio u Londonu, a sada je i narodni poslanik pokreta „Mi – glas iz naroda“, za Bratstvo je napravio do sada najopširniju javnu analizu srpskih odnosa sa Zapadom i sa Rusijom.
U ovom, pre svega iskrenom intervjuu, koji je pred čitaocima, nije propustio da ohrabri srpsku stranu na odlučan iskorak ka bratskim integracijama i za to je ponudio isključivo racionalne argumente.
* Kakvi su rusko-srpski odnosi bili u prošlosti, kakvi su danas i što je možda još važnije – kakvi će biti ubuduće?
– Srpsko-ruski odnosi su prilično stari, oni dugo traju, a intenzivirani su zavisno od istorijskog perioda. U najvažnijim periodima istorije su bili vrlo intenzivni. Rusija je kao velika zemlja imala svoje interese koji nisu uvek bili na liniji srpskih interesa, ali treba razumeti čitav ambijent.
Rusija se ovde optužuje zbog aneksije Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske, jer je Rusija tada bila saveznik Austrougarske, ali se potiskuje da je Bosnu i Hercegovinu Austriji dala Francuska, a ne Rusija. Doduše, u tom periodu je Srbija bila više okrenuta prema Makedoniji nego prema BiH. Ali, u svakom slučaju kada je Srbiji bilo teško, srpsko-ruski odnosi su bili ekstremno bliski i ekstremno važni za Srbiju.
– Današnje vreme je donelo neverovatnu važnost. Možda niko nije ni slutio da će do te mere biti važna srpsko-ruska saradnja. Podsetio bih, pre svega, na 2015. godinu, kada su Britanci i Amerikanci pripremili rezoluciju u SB UN da su Srbi genocidan narod. Rusija je to blokirala.
[adsenseyu1]
– U današnje vreme, ako Rusija ništa drugo nije uradila nego samo to, i to je dovoljno. To što je sprečila da Srbi budu označeni kao genocidni, što je i potpuna laž.
– Sad smo došli u višu fazu evropske i globalne istorije. Jedan od ključnih faktora te istorije je Rusija, i to je važno za svakoga, a ne samo za Srbe. Rusija će i ubuduće, na osnovu onoga što sada radi, biti nezaobilazan faktor u bilo kakvom novom svetskom poretku. Prema tome, biti blizak – koristiti istorijsko iskustvo i spremnost Rusije da bude prijatelj Srbije i Srba, najveća je politička mudrost u ovome času. Iskoristiti taj momenat! Jer, ono što će se vrlo brzo desiti – novi svetski poredak – imaće Rusiju za jednog od ključnih faktora.
Mi smo mala zemlja i bez podrške nekoga ko je jači od nas ne možemo da funkcionišemo. To je realnost bez obzira šta mi mislili o sebi. Koja je to zemlja na koju bi trebalo da se oslonimo? To su one zemlje čiji su interesi najbliži našim interesima. U ovom času, tu je nekoliko zemalja pored Rusije – ali niko na Zapadu nije!
* To znači da ako bismo postavili pitanje: ko je za nas važniji – Rusija ili EU, koje su danas u sukobu, to je pitanje koje je već unapred odgovoreno ovim što nam budućnost donosi?
– Apsolutno. Uopšte nije reč o privatnom afinitetu – neko je rusofil ili evrofil. Ne, ne. To je jednostavno nova realnost. EU uporno sprovodi antisrpsku politiku. Od 1991. godine do danas, politika EU i Zapada se prema Srbiji i srpskom narodu nije promenila.
Prema tome, krajnje je neobično, najblaže rečeno, što politička elita u Srbiji uporno zagovara evropski put i uporno se udvara osvedočenim neprijateljima Srbije. Ja to mogu da razumem zbog ucena, jer je dobar deo te elite doveden preko medija zapadnih zemalja, ali ne mogu da opravdam.
– Možete nekome dugovati ovo ili ono, ali ako gledate kroz interese srpskog naroda, onda morate imati drugačiji stav. To je moje mišljenje, ja živim na Zapadu i znam kako Zapad funkcioniše. Ne govorim ovo iz nekog privatnog afiniteta nego jer je to realnost.
* Ljudi koji preferiraju EU govore da (nam) je EU orijentir kao sistem vrednosti i kao privredni saradnik broj jedan. Živite u Londonu veoma dugo i znate kakav je to duh. Po vašem mišljenju, ko nam je duhovno i civilizacijski bliži- Rusija ili Zapadna Evropa?
– Kad živite u Srbiji, onda pod uticajem višedecenijske propagande verujete da smo Evropa i većina ljudi je okrenuta ka EU. Međutim, kada odete da živite u EU onda počinjete da vidite da to nije baš tako, prisetite se da smo mi pre svega pravoslavni narod u najširem smislu te reči. Ne morate ići u crkvu ili biti vernik, ali vi pripadate pravoslavnoj kulturi!
– To znači da smo mi istočni narod. Mi kao pravoslavna kultura jesmo istočni narod. Sticajem okolnosti živimo na teritoriji koja se proglašava Evropom, ali u osnovi i suštinski, mi smo pravoslavni i istočni narod. Delimo sistem vrednosti koji je nastao na Istoku. Mi ne delimo sistem vrednosti koji se predstavlja u Evropi. Pre svega, šta je to sistem vrednosti u Evropi – laž, rat, pljačka? Jel to sistem vrednosti? Evropa je u jednom periodu dala veliki iskorak u nauci, kulturi, umetnosti, ali odakle je to došlo? To je sve počelo posle pada Carigrada kada je mnogo tih ljudi – ljudi sa Istoka, prešlo u Evropu.
– Prema tome, rasprave o tome su suvišne – mi smo istočni narod. Istočni narodi imaju vrlo jak identitet. Mi naravno nikada ne možemo da budemo Rusi. Možete da poštujete i sledite ruske vrednosti, ali ne možete biti Rus, Kinez ili Arapin. Međutim, možete razumeti da pripadate istom vrednosnom korpusu. Mi smo se, posle toliko godina propagande, malo udaljili od istočnog korpusa. Pre svega u smislu ideje sabornosti. Mi smo rasuto društvo. To je bilo prisilno. Vratićemo se našoj sabornosti, ali u ovoj fazi je tako.
[adsenseyu4]
– Druga stvar je držanje reči. Tu nas je Zapad najviše urnisao. Na Istoku, pored toga što zemlje imaju svoje interese, postoji kultura reči. Ako se dogovorimo – to će biti tako. Na žalost, savremena generacija političara i elite u Srbiji su jednostavno napustili tu istočnu kulturu i njima se zaista više ništa ne veruje. Velike zemlje kao što je Rusija nisu nervozne, imaju strpljenja, ali se eliti Srbije ništa ne veruje ni na Istoku ni na Zapadu. S tim što Zapad ima svoju tehnologiju ucena i korupcije i nadaju se da će to biti efikasno u Srbiji, i do sada je u velikoj meri tako i bilo.
* Rekli ste da zapadna civilizacija sa sobom nosi rat. Srbija je izgubila milione života i teritoriju koja nam je nasilno odvojena. Ako Srbija misli da popravlja štete koje su nastale dejstvom zapadne kulture – dejstvom iznutra, iz samog našeg društva, ali pre svega ako misli da popravlja štete koje su nastale kao preduslov tog unutrašnjeg propadanja – štete koje su nastale u ratnom sukobu, može li išta od ovoga bez pomoći Rusije?
– Pre svega da podsetim da Zapad jeste takav, kao što smo pričali, ali da na Zapadu ima mnogo dobrih stvari. Oni su vrlo praktični. Od zaštite starih ljudi, ugroženih ljudi itd… Problem Srbije je što uzima samo najgore stvari sa Zapada, a najbolje ne dolaze. Uzimaju se samo najgore – uništavanje sopstvene privrede, razbijanje pravosudnog sistema, guranje zdravstvene zaštite u privatne kompanije. Zašto mi to radimo?
– Ima tamo mnogo dobrih stvari, kao što je, na primer, zdravstvena zaštita u Engleskoj, koja je kao ovde u vreme druga Tita. Prema tome, zašto uzimamo privatnu praksu, ako ima dobra državna praksa? Zatim, državni fakulteti! U Engleskoj ne postoje privatni fakulteti… molim vas! Prema tome, zašto uzimati samo najgore stvari?
– Naravno da se iz političkog, ekonomskog i ljudskog ponora Srbija može izvući. Prvo, mala smo zemlja i možemo biti efikasniji nego zemlje koje su ogromne. Ali, mora da pronađe nečiju podršku. Mi imamo etnički usamljen narod, Mađare, koji su sebi napravili tako da se sada obnavljaju uz podršku drugih. Procenili su ko bi to mogao da im pomogne – između ostalih i Rusija, iako sa njom nemaju nikakve etničke ni kulturološke veze. Srbija bi trebalo da napravi plan sličan mađarskom.
A šta je plan obnove Srbije? Mislim da bi trebalo krenuti od iskustva koje je nastalo sredinom 19. veka, kad je postalo jasno da će Srbija jednog dana biti formalno nezavisna zemlja. Jer, ona to nije bila do Berlinskog kongresa. Tada je krenula obnova Srbije. Prvi osnov je bila obnova duhovnosti i pismenosti. Iz te osnove je krenulo ono čime se mi ponosimo, a što je uradila kasnije. Prema tome, mislim da bi u ovom periodu istorije Srbija takođe trebalo da pre svega obnovi svoju duhovnost.
– Ne mislim na ono da idu ljudi u crkvu. Nego da se u javnoj komunikaciji, kroz obrazovni sistem afirmišu vrednosti i kultura koju nosi pravoslavna osnova. Druga stvar je da se obnovi obrazovni sistem, u smislu da se vrati onaj koji je bio. To, naravno, traži podršku. U tom smislu bi Rusija sa svojim iskustvom, koje je imala devedesetih i kasnije, mogla da bude od važne podrške. I, da se neke stvari postave na svoje mesto, ali ne kao privatni posao, kao što je danas politika privatni posao. Ne tako. Nego da se politika postavi kao široki društveni proces. Da se razbiju predrasude.
– Na žalost, u Beogradu sam sreo mnogo dece svojih prijatelja koja bolje govore engleski nego srpski, a imaju 7-8 godina! Te stvari bi morale da se pomere.
– Naravno da je podrška Rusije važna na još jedan način. Urušavanje obrazovnog sistema i pokušaj da se uništi pravoslavni identitet Srba je nametnuto. To je nametnuti interes Zapada. Zapad uslovljava političku elitu u Srbiji da sprovodi destruktivnu politiku. Uslovljava svojom podrškom, čak i kreditima i tako dalje. E, u tom smislu je podrška Rusije jako važna – da mi možemo da iskoračimo iz tog začaranog kruga ucena i da počnemo sa konkretnom obnovom obrazovanja i zdravstvenog sistema. Zdravstveni sistem je u ovoj zemlji toliko ponižen da je to istorijska sramota.
Diana Milošević
(srbratstvo.ru)
(sledi drugi deo)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
