Dana 4. novembra 1922. godine, dugotrajni rad britanskih arheologa u egipatskoj Dolini kraljeva završio se senzacijom – otkrili su grobnicu čuvenog faraona Tutankamona.
Bila je čitava. A onda je misterija započela: članovi ekspedicije počeli su da umiru jedan za drugim.
Arheolog Hauard Karter i njegov sponzor Lord Karnarvon bili su opsednuti idejom da pronađu grob legendarnog vladara Drevnog Egipta.
Preko deset godina su vršili iskopavanja u različitim delovima zemlje, ali uzalud. I samo dozvola za rad u Dolini kraljeva ulila im je skromnu nadu.
Zašto skromnu? Dolina je bila raskopana uzduž i popreko. Mnogi grobovi su opljačkani. Delovalo je da ne postoji izgleda za uspeh. Ali, tvrdoglavi Britanci su, iz drugog pokušaja 1917. godine, pristupili istraživanju: prvi je bio neuspešan zbog rata.
Intuicija je podstakla pretragu u blizini otkrivenih grobnica drugih faraona. Nekoliko godina su naučnici i radnici proučavali sloj tla. Uspeli su da pronađu radničke kolibe, skrovišta, posude i mnoge druge artefakte.
Tutankamonova grobnica nije bila tamo. Ipak, 3. novembra, stigavši na mesto iskopavanja, Karter je skrenuo pažnju na neobičnu tišinu koja je tamo vladala. Shvatio je da se nešto dogodilo.
Radnici su pronašli prolaz u kamenitom tlu i nisu znali šta da rade. Nalazio se neposredno ispod ulaza u grobnicu Ramzesa VI. To je bio predosećaj pobede! I nije razočarao. Dan kasnije, tragači su naišli na zazidani prolaz.
Kako se Karter kasnije prisećao, drhtavim rukama probio je otvor u zidu. Na licu je osetio topao vazduh. Arheolog je pažljivo proturio zapaljenu sveću kroz otvor.
Kada su se oči navikle na blistavi sumrak, prikazala se neverovatna slika. Grobnica je bila ispunjena skulpturama neobičnih zveri, umetnutim sanducima i stolicama, kočijama, ogromnim prestolom i statuama faraona.
Generalno, zlato je sijalo svuda, puno zlata. Ipak, samog Tutankamona pronašli su tri meseca kasnije u drugoj, takođe zazidanoj, susednoj sobi.
I ne samo njega. Tu su bila tri sarkofaga, ali samo jedan od njih stajao je na ogromnom zlatnom postolju, ukrašenom poludragim kamenjem – tu je počivala mumija faraona.
Naokolo je bilo takođe mnogo zlata, misterioznih natpisa i crteža na zidovima. Na opšte iznenađenje, kovčezi su ostali netaknuti. Kako su naučnici kasnije saznali, sa faraonom su sahranjena njegova deca.
A onda se mistika ispreplela sa naukom. Smrt je počela da kosi članove ekspedicije. Proširile su se glasine da je uznemireni faraon bio ljut i da ih je prokleo.
Uzrok tragedija otkriven je 40 godina kasnije: ispostavilo se da se virus, koji je ranije živeo u mumijama probudio.
Ne tako davno, uz pomoć najnovijih genetskih tehnologija, utvrđena je tačna starost i izgled faraona. Imao je nepunih 20 godina.
Zašto i kako je Tutankamon preminuo, ostaje misterija do danas. Uz to su povezane i druge misterije.
Veruje se da je njegov otac bio faraon Ehnaton, kojeg neki ufolozi smatraju vanzemaljcem zbog jajastog oblika ogromne lobanje, prstiju kao kod pauka, stopala-peraja i nesrazmerno velike zadnjice.
Tutankamon je spolja ličio na njega. Nauka je, koliko je to moguće, pokušava da razotkrije ovaj mit: kažu, Ehnaton je imao niz retkih genetskih abnormalnosti.
Međutim, ova nauka nikada nije zabeležila takvu kombinaciju u savremenom svetu. Dakle, pitanja nisu do kraja iscrpljena.
Webtribune.rs
