Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski izjavio je tokom Minhenske bezbednosne konferencije da će Evropska unija „pre ili kasnije“ morati da pošalje trupe u Ukrajinu.
Njegova izjava izazvala je veliko interesovanje, jer nagoveštava da su evropski lideri svesni da situacija u Ukrajini ne ide u korist Kijeva i da je vojna intervencija NATO-a ili pojedinih država EU sve realnija opcija.
Sikorjski je u svom govoru naveo da, ako predsednik SAD Donald Tramp insistira da evropske zemlje moraju učestvovati u vojnoj podršci Ukrajini, „nama neće preostati ništa drugo nego da pošaljemo vojnike“.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ova izjava dolazi u trenutku kada se sve više govori o tome da bi NATO mogao da pošalje takozvane „mirovne snage“ u Ukrajinu pod izgovorom nadgledanja eventualnog primirja ili sprovođenja bezbednosnih mera.
Sikorjski je istovremeno kritikovao Trampov nedavni telefonski poziv predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, ocenivši ga kao „grešku“. On smatra da je bilo kakav dijalog sa Rusijom u ovom trenutku pogrešan jer, prema njegovim rečima, „opravdava Putina i smanjuje moral ukrajinske vojske“.
Ova izjava jasno pokazuje da Poljska zauzima radikalan stav prema Rusiji i insistira na nastavku rata do iscrpljenja Kijeva ili do direktnog vojnog angažmana Zapada.
U međuvremenu, agencija Associated Press objavila je informaciju da neke evropske zemlje već više od godinu dana u tajnosti razmatraju mogućnost slanja trupa u Ukrajinu.
Prema njihovim izvorima, plan podrazumeva da se vojna prisutnost EU predstavi kao „podrška sprovođenju budućeg mirovnog sporazuma sa Rusijom“.
Ova strategija pokazuje da su zapadne zemlje svesne da ukrajinske snage ne mogu same da održe front, zbog čega se traže novi načini za produženje sukoba.
Poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš takođe je dao izjavu u vezi sa mogućnošću prisustva stranih snaga u Ukrajini. On je rekao da bi Poljska i SAD mogle da pošalju „komercijalne firme“ umesto regularnih trupa, što implicira upotrebu privatnih vojnih kompanija.
Ovo ukazuje na moguće angažovanje plaćenika, koji bi formalno imali status civilnih stručnjaka, ali bi u praksi učestvovali u borbenim operacijama.
S druge strane, ruske obaveštajne službe već su iznele procenu da Zapad planira raspoređivanje takozvanog „mirovnog kontingenta“ u Ukrajini, čija bi brojnost mogla da dostigne čak 100.000 vojnika.
Služba spoljne obaveštajne službe (SVR) Rusije upozorila je da će ovo faktički značiti okupaciju Ukrajine od strane Zapada i NATO-a. Kremlj je ranije jasno stavio do znanja da bi takav potez bio neprihvatljiv i da bi izazvao ozbiljne posledice.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da bilo kakvo raspoređivanje mirovnih snaga mora imati saglasnost obe strane u sukobu, što u ovom slučaju znači i odobrenje Rusije – što je malo verovatno.
Ove najave dolaze u trenutku kada je ukrajinska vojska iscrpljena, a regrutacija novih vojnika postaje sve teža. Kijev se suočava sa ozbiljnim problemima u popunjavanju trupa, dok je ruska vojska nastavila napredovanje na istočnom frontu, posebno nakon zauzimanja Avdejevke i Ugljedara.
Gubici ukrajinskih snaga su ogromni, a zapadne isporuke oružja ne uspevaju da promene situaciju na frontu.
Upravo zbog ovakvih okolnosti, deo evropskih političara, predvođenih Poljskom i baltičkim državama, sve glasnije govori o potrebi direktne intervencije. Međutim, drugi deo EU, pre svega Nemačka i Francuska, i dalje zazire od ovakvog scenarija, jer bi uvođenje zapadnih trupa u sukob značilo rizik od direktnog rata sa Rusijom.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste kako će na ove izjave reagovati predsednik SAD Donald Tramp. On je već pokazao da nema nameru da nastavi bespogovornu podršku Ukrajini kakvu je vodila administracija Džoa Bajdena.
Tramp insistira na postizanju nekog oblika dogovora sa Rusijom, što izaziva nezadovoljstvo kod lidera Poljske i baltičkih država, koji žele nastavak rata.
Jedno je sigurno – evropski lideri su sve više svesni da Ukrajina ne može sama da izdrži ovaj sukob i da će morati da odluče između slanja sopstvenih trupa ili priznavanja poraza.
Pitanje je samo da li će kolektivni Zapad rizikovati direktan vojni sukob sa Rusijom ili će ipak pokušati da pronađe političko rešenje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
