Letnja sezona donosi i novu raspodelu radne snage u Srbiji – kafići, restorani, gradilišta, poljoprivredna dobra i turistički centri traže pojačanja.
Oni koji se odluče na sezonski rad mogu računati na zaradu, ali i na izazove, naročito kad je reč o fizički napornim poslovima i organizaciji smeštaja. Beograd i turističke destinacije prednjače po ponudi, ali i zahtevima.
U glavnom gradu, radna snaga je posebno potrebna u ugostiteljstvu i maloprodaji. Letnji festivali, gužve u baštama i štandovima, kao i veliki broj stranih i domaćih turista, otvaraju sezonske pozicije za konobare, pomoćne kuvare, promotere i radnike za kioske i tehničku podršku na događajima.
Prema rečima Miloša Turinskog iz kompanije „Infostud“, najtraženije su jednostavne pozicije, ali upravo te najbrže budu i popunjene.
S druge strane, gradilišta širom Srbije vape za majstorima i pomoćnim radnicima. Dnevnice u građevinarstvu su među najvišima – prosečno oko 50 evra, a često i više ako posao zahteva teren ili fizički napor.
I u poljoprivredi brojke su slične. Berba voća u voćarskim krajevima, naročito u Vojvodini i centralnoj Srbiji, dostiže vrhunac, ali nije lako naći radnike. Kvalifikovani sezonci – poput roštilj majstora, kuvara ili specijalista za vinograd – i dalje su deficitarni.
Sistematski gledano, sezonski angažmani u Srbiji pokrivaju četiri dominantna sektora: ugostiteljstvo, građevinarstvo, maloprodaju i poljoprivredu. Mesečne zarade kreću se između 65.000 i 90.000 dinara, u zavisnosti od lokacije, kvalifikacija i tipa posla.
U Beogradu je konkurencija veća, ali i prilika ima više. Kako piše Zlatica Radović za RT, upravo zbog toga glavni grad privlači i radnike iz drugih delova zemlje.
Vikendom i tokom letnjih gužvi, domaći turistički centri – poput Zlatibora, Vrnjačke Banje ili Srebrnog jezera – traže dodatne radnike. Traženi su konobari, kuhinjsko osoblje, recepcioneri, ali i pomoćnici u restoranima i hotelima. U tim mestima, troškovi života i smeštaja dodatno utiču na neto zaradu.
Cena kirije po osobi zavisi od broja ljudi u prostoru, ali i od toga da li poslodavac nudi prenoćište. U kolektivnim smeštajima radnici uglavnom plaćaju između 100 i 200 evra mesečno, deljenjem soba i zajedničkih prostorija.
Na Zlatiboru, na primer, konobari i kuvari dolaze iz Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, ali i iz većih gradova poput Beograda i Novog Sada. Smeštaj varira: dok menadžeri i iskusni kuvari iznajmljuju apartmane za 200 do 350 evra, građevinski radnici traže jeftinije i skromnije uslove – ponekad i po ceni od pet evra dnevno po osobi, u višekrevetnim sobama sa osnovnim uslovima.
Slična slika vidi se i u Surčinu, gde se zbog izgradnje objekata za međunarodnu izložbu EKSPO traže brojni građevinski radnici. Cene stanova su skočile – oglašeni iznosi idu od 120 do 800 evra, u zavisnosti od kvadrature i opremljenosti. Poslodavci u građevini češće nude smeštaj i ishranu, dok u ugostiteljstvu to ostaje izuzetak.
U međuvremenu, sve više sezonaca iz Srbije gleda ka Jadranu. Poslodavci iz Hrvatske i Crne Gore nude plate koje znatno prevazilaze domaće. Na primer, konobari zarađuju od 1.000 do 1.500 evra mesečno, barmeni i do 1.600, recepcioneri do 1.400, a kuvari u proseku 1.800 do 2.500 evra.
Najviši iznosi, do 3.000 evra mesečno, dostižu se na pozicijama šefova kuhinja. Uz to, većina poslodavaca nudi i smeštaj, što dodatno olakšava prihvatanje angažmana.
Zanimljivo je da su poslastičari, pica majstori i roštilj majstori među najtraženijima – uz stabilne mesečne prihode od 1.400 do čak 2.500 evra. Ipak, konkurencija raste, a odabir kandidata često zavisi od prethodnog iskustva i preporuka.
Za mnoge radnike, posebno one mlađe ili iz ruralnih krajeva, sezonski rad predstavlja priliku za dodatnu zaradu, ali i prilagođavanje tržištu koje postaje sve fleksibilnije.
S jedne strane se traže specijalisti sa iskustvom, a s druge – tržište otvara prostor i za studente, penzionere i zaposlene koji žele dodatni prihod. Upravo ta šira otvorenost tržišta rada menjala je strukturu sezonskih angažmana u poslednjih nekoliko godina.
U pozadini svega ostaje ključno pitanje: koliko će tržište rada moći da izdrži pritisak sezonske tražnje, uz sve manji broj dostupnih radnika?
Dok jedni odlaze po bolju dnevnicu na Jadran, domaći poslodavci pokušavaju da pariraju uslovima i pronađu balans – između plate, uslova i stvarne raspoloživosti radne snage. I to je borba koja se, izgleda, tek zahuktava.
Webtribune.rs
