Pored Bondstila na Kosovu i Metohiji, izgrađene su čak četiri vojne baze u Bugarskoj. Tu je i baza Deveselo u Rumuniji, gde treba da budu razmeštene balističke rakete. Da li bi najave da se spremaju baze u BiH, Crnoj Gori i Albaniji, mogle da zabrinu neutralnu Srbiju?
NATO planira da izgradi prvu vazduhoplovnu bazu za Zapadni Balkan u Albaniji, a za početak će investirati 50 miliona evra u modernizaciju baze u Kučovu, tvrdi premijer te zemlje Edi Rama.
[adsenseyu1]
On je naglasio da su u toku direktni razgovori sa SAD, „strateškim partnerom“ Albanije, kako bi se dodatno modernizovali albanski vazduhoplovni kapaciteti, te da će se odluka o izgradnji baze uskoro naći pred Kongresom SAD.
Sergej Jermakov iz Ruskog instituta za strateška istraživanja kaže da ovu izjavu treba uzeti s velikom rezervom, ali i da bi scenario osnivanja baze u Albaniji mogao da bude prilično realan. Pre svega, ne vidim iznenađenje u činjenici da je Albanija spremna da primi NATO vojnike i tehniku, kaže Jermakov za Sputnjik.
„Na poslednjem samitu, zemlje-članice NATO-a su se dogovarale o povećanju vojnog potencijala i borbene gotovosti Alijanse, tada su se složili i oko ojačanja vojne komponente na južnim granicama NATO-a. Balkan u tom smislu igra veoma važnu ulogu, jer daje NATO-u pristup svim svojim glavnim izazovima — od Rusije do Severne Afrike, odnosno čitavom Mediteransko-crnomorskom regionu“, kaže on.
Analizirajući poslednji samit NATO-a u Briselu, Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative za Sputnjik kaže da su šanse da Balkan dobije novu vojnu bazu vrlo male i pored pritiska Donalda Trampa ne evropske članice da se više novca troši na kupovinu novog naoružanja, NATO nema para za nove baze, kaže Proroković.
„Verovatno se radi o pokušaju Edija Rame da se dopadne Amerikancima i nešto im ponudi. To treba sagledavati u kontekstu unutrašnjih previranja u samoj Albaniji, pošto Ramina pozicija više nije ni izbliza komotna kao pre dve godine. Dakle, nema nekih preteranih i velikih razloga da se velike vojne baze otvaraju niti u Albaniji, niti u drugim balkanskim zemljama, deluje da su Amerikanci zaokružili ono što su u našem regionu želeli“, kaže on.
Pored Bondstila na Kosovu i Metohiji izgrađene su čak četiri vojne baze u Bugarskoj, koje još ne funkcionišu u punom kapacitetu. Tu je i baza Deveselo u Rumuniji, gde treba da budu razmeštene balističke rakete. Već nekoliko decenija NATO ima bazu u italijanskom Avijanu, nemačkom Ramštajnu, ali i Indžirlik u Turskoj. Zbog svega ovoga ne vidim neke preterane razloge da se u Albaniji otvori nova, kaže Proroković.
On ipak ne isključuje mogućnost dodatnog ulaganja u balkanskim zemljama i podseća da postoji više vrsta vojnih instalacija koje NATO ima po različitim zemljama regiona, te da se nedavno dosta govorilo o aktiviranju tuzlanskog aerodroma, na kome su posle rata bili smešteni američki vojnici. Ako nešto i otvore u Albaniji, to neće moći da se poredi sa glomaznošću vojne baze. Na crnogorskom moru usidreni su NATO brodovi, može da se govori o boravku nekoliko desetina ili stotina vojnika, ali sve je to daleko od vojne baze kao što je Bondstil ili Avijano, kaže Proroković.
„Što se tiče Crne Gore i Albanije, njihov ulazak u NATO je pre svega pokušaj da se ovlada prostorom, odnosno da u slučaju nekih daljih vojnih akcija ili intervencija Amerikanci nemaju problem sa dislokacijom vojske, preletom preko teritorije tih zemalja, manje se radi o njihovom učešću u vojnim operacijama, ili o potrebi za teritorijom na kojoj će se praviti neka vojna baza koja će koristiti u narednim decenijama“, kaže on.
Sergej Jermakov podseća da NATO neprekidno koristi antirusku retoriku, otvoreno govoreći o obuzdavanju Rusije, ali smatra da eventualna izgradnja baze i dovlačenje naoružanja u Albaniju nije velika pretnja za Moskvu.
„Susedne balkanske zemlje, koje još nisu pristupile NATO-u, nalaze se pod pritiskom da se usklade sa standardima NATO-a i da usvoje njegov model evropske bezbednosti, ali pod takvim pritiskom nisu samo balkanske, već i skandinavske zemlje“, podseća naš sagovornik iz Moskve.
Da je geostrateški gledano Skandinavija i uopšte baltički region za NATO mnogo atraktivniji od Balkana, tvrdi i njegov kolega iz Beograda. Razlog za to je „Severni tok“ i pokušaj sprečavanja bilo kakvog povezivanja, ekonomskog, političkog ili vojnog, Nemačke i Rusije, tvrdi Proroković.
„Stanje se možda i promeni, ali ne zbog nas, nego pre svega zbog jačanja ruskog uticaja na Balkanu, kao i zbog vrlo, vrlo nestabilne situacije u Turskoj. Pitanje je, ukoliko se ovim tempom nastavi, da li će Turska uopšte ostati u NATO-u u narednim decenijama ili će iz njega izaći“, ocenjuje Proroković na kraju razgovora za Sputnjik.
(Sputnjik)
