[adsenseyu2]
Upao sam u svet koji mi nije bio jasan. Bio sam u sobi, a nisam bio u sobi. Kao san koji dugo traje, ne mogu da se setim detalja – rekao je Josip.
Josipu Kokezu, učeniku 3. razreda Srednje Elektrotehničke škole u Splitu, stalo je srce i proveo je u komi 67 dana. Dan kad mu se ovo dogodilo, promenio je njegov život u potpunosti.
Pre pet godina mladić koji je tada imao 17 godina, dizao je u teretani tegove teške 100 kilograma, a onda je posle doručka otišao peške u školu iako mu je otac ponudio prevoz. Dok je sedeo u školi i hvatao beleške, spustio je olovku, pogledao preko razreda i srušio se na klupu.
Ova nesreća se dogodila 16. novembra 2010. godine, a hitna pomoć je stigla u roku od sedam minuta. Josip je bio bez svesti, a lekari su pokušali da ga ožive. U školu je stigao i njegov otac koji je posmatrao borbu za život sopstvenog sina. Njemu je srce stalo drugi put na putu do bolnice, ali na sreću, lekari su i tad uspeli da ga vrate.
Na odeljenju za intenzivno lečenje dece u KBC-u u Split na rendgenu pluća uočeno je uvećanje srčane senke. Odmah nakon prijema Josip je bio pod sedativima, u indukovanoj komi.
[adsenseyu4]
Ja sam ulazila u sobu kao da je on tu, kao da samo spava. Iako smo znali da uopšte nije svestan -priseća se majka Anita.
Profesor Vedran Deletis iz KBC-a Zagreb, Josipovim roditeljima predstavio je metodu ugradnje neurostimulatora u mozak kojom bi ga pokušali da ga probude iz vegetativnog stanja. Iako nisu znali tačno o čemu se radi, želeli su da pokušaju sve i dali svoj pristanak.
Onda, 67. dana, prvi put od zastoja srca u školi, Josip je došao u stanje budnosti. Brzina kojom je reagovao na nadražaje oko sebe začudila je sve, i lekare i roditelje. Fizički je bio jako loše, nije mogao sam da drži glavu, noge i ruke su mu visile jer mu je sva mišićna masa bila propala.
Zadnje čega se sećam, bio sam u Splitu. Kad sam se probudio, bio sam u Zagrebu u bolnici. Nisam znao gde sam i šta mi se dogodilo. Ničega se ne sećam – rekao je Josip.
Njegov oporavak se nastavio uz pomoć nutricionistice i svakodnevnih fizikalnih terapija. Na svoj 18. rođendan prvi se put vratio u Split.
– Upao sam u svet koji mi nije bio jasan. Bio sam u sobi, a nisam bio u sobi. Kao san koji dugo traje, ne mogu da se setim detalja – rekao je Josip.
(Telegraf.rs,telegram.hr)
[adsenseyu2]
[adsenseyu1]
