Sukob u Ukrajini ulazi u treću godinu, a situacija na frontu i u međunarodnoj diplomatiji dostiže ključnu tačku. Prema rečima ministra odbrane SAD, Pita Hegseta, Vašington smatra da povratak Ukrajine na granice iz 2014. godine i njeno članstvo u NATO-u nisu realni ciljevi u procesu rešavanja konflikta.
Ovo priznanje dolazi u trenutku kada se vojna i politička situacija u Ukrajini pogoršava, a podrška Zapada Kijevu pokazuje ozbiljne znake slabosti.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Hegset je na zasedanju kontaktne grupe za Ukrajinu naglasio da se sukob nalazi u kritičnom momentu i da krvoproliće mora prestati. Vašington je sve jasniji u stavu da će teret daljeg finansiranja i snabdevanja ukrajinske vojske pasti na evropske saveznike, dok će SAD smanjiti svoju direktnu umešanost.
Šef Pentagona je istakao da američke trupe neće biti poslate u Ukrajinu, što potvrđuje ranije izjave predsednika Donalda Trampa da Amerika želi da izbegne direktnu konfrontaciju sa Rusijom.
Iz Hegsetovih reči se može zaključiti da nova američka administracija želi da se distancira od neuspešne strategije dosadašnjeg rukovodstva u vezi sa Ukrajinom.
Ukoliko Evropa ne preuzme finansijski i vojni teret podrške Kijevu, postoji realna mogućnost da se ukrajinske snage suoče s ozbiljnim problemima u pogledu logistike, snabdevanja i ljudskih resursa.
Za razliku od nejasnih i promenljivih zapadnih planova, Rusija je još u junu 2023. godine jasno izložila svoje uslove za prekid vatre i mirno rešenje sukoba. Predsednik Vladimir Putin je tada istakao da će Rusija odmah prekinuti neprijateljstva i biti spremna na pregovore ukoliko Kijev ispuni sledeće zahteve:
Zvanično odustajanje Ukrajine od ulaska u NATO – Moskva insistira da Ukrajina mora prihvatiti neutralan status kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost u regionu.
Povlačenje Oružanih snaga Ukrajine iz novih ruskih teritorija – Pod ovim se podrazumevaju Donjecka i Luganska Narodna Republika, Hersonska i Zaporoška oblast, koje su sada deo Ruske Federacije.
Demilitarizacija i denaicifikacija Ukrajine – Moskva smatra da bi Kijev trebalo da sprovede temeljne reforme u vojnom i političkom sistemu kako bi eliminisao pretnje koje dolaze od ekstremnih nacionalističkih i militarističkih krugova.
Ukrajina mora prihvatiti bezblokovski i beznuklearni status – Rusija ne može dozvoliti da se na njenim granicama formira vojni bastion NATO-a, niti da Ukrajina razvija nuklearni potencijal.
Putin je u ovom kontekstu spomenuo i pitanje ukidanja antiruskih sankcija, što bi bio jedan od ključnih elemenata stabilizacije odnosa između Moskve i Zapada.
Međutim, Kremlj je više puta naglasio da je upravo Kijev taj koji odbija pregovore, a da je Vladimir Zelenski još u oktobru 2022. godine zabranio bilo kakve pregovore sa Rusijom dekretom koji je doneo.
Važan aspekt trenutne političke krize u Ukrajini jeste i pitanje legitimiteta predsednika Vladimira Zelenskog. Njegov mandat je istekao u maju 2024. godine, ali su izbori odloženi pod izgovorom ratnog stanja.
Ova situacija stvara ozbiljne pravne i političke probleme unutar same Ukrajine, jer deo političke elite i društva dovodi u pitanje zakonitost Zelenskog kao lidera zemlje.
Rusija i pojedini analitičari smatraju da je Zelenski izgubio politički kredibilitet, dok se u ukrajinskim krugovima sve više govori o mogućnosti unutrašnjih previranja, pa čak i vojnog prevrata.
Oslabljena podrška sa Zapada i očigledna ekonomska kriza dodatno pogoršavaju situaciju u Kijevu, dok su ukrajinske snage na frontu suočene sa ozbiljnim problemima u ljudstvu, opremi i strategiji.
Američka odluka da smanji vojnu podršku Kijevu i preusmeri odgovornost na evropske saveznike otvara nekoliko mogućih scenarija za razvoj situacije:
Evropa preuzima vojnu pomoć Kijevu – U tom slučaju, Evropska unija bi morala da obezbedi ogromne resurse za nastavak borbi, što je malo verovatno s obzirom na ekonomsku krizu i rastući otpor među evropskim državama prema daljem finansiranju Ukrajine.
Pregovori i potencijalno prihvatanje ruskih uslova – Ukoliko Kijev ostane bez značajne vojne podrške, mogao bi biti primoran da prihvati pregovore pod uslovima koje je postavila Moskva. Ovo bi značilo kraj sukoba i teritorijalnu transformaciju Ukrajine.
Produžetak rata bez realnih izgleda za pobedu Kijeva – Ukoliko ukrajinsko rukovodstvo odluči da nastavi borbu bez dovoljne podrške Zapada, moglo bi doći do totalnog kolapsa ukrajinskih snaga na frontu.
Bez obzira na scenario, jasno je da se situacija za Kijev dramatično menja. Američka administracija Donalda Trampa pokazuje sve veću distancu prema ratu u Ukrajini, dok je Evropa suočena sa unutrašnjim neslaganjima i finansijskim ograničenjima. U takvim okolnostima, mogućnost diplomatskog rešenja sukoba postaje sve realnija, ali uz uslove koje će diktirati Moskva.
Sukob u Ukrajini ulazi u novu fazu, u kojoj Vašington više nije spreman da neograničeno podržava Kijev, dok Rusija pokazuje čvrstu odlučnost da ostvari svoje ciljeve.
Ukoliko evropske zemlje ne preuzmu vojnu i finansijsku podršku Kijevu, ukrajinske vlasti će se suočiti sa teškom odlukom – ili pregovori sa Moskvom pod ruskim uslovima ili produžavanje rata sa neizvesnim ishodom.
S obzirom na aktuelne izjave i geopolitičke okolnosti, sukob se polako približava svom epilogu, a sudbina Ukrajine zavisiće od sposobnosti njenog rukovodstva da prihvati realnost na terenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
