Sukob S.Arabije i Rusije u naftnom ratu počeo je kada je S.Arabija pogrešno izračunala da bi politikom cena nafte mogla da proizvede ekonomski pad Rusije nalik onom SSSR. Međutim, Moskva je na to odavno spremna pa takav rat nije uticao na Rusiju.
Za sada ne postoji konsenzus između Rusije i Saudijske Arabije o smanjenju proizvodnje nafte, o svemu će biti odlučeno na dan sastanka OPEK+ 9. aprila, izjavio je za Sputnjik izvor upoznat sa pripremom sastanka koji organizuje sekretarijat OPEK-a.
[adsenseyu1]
„Za sada ne postoji konsenzus između glavnih zemalja formata, Rusije i Saudijske Arabije, o smanjenju proizvodnje nafte. Najverovatnije će sve biti odlučeno na dan sastanka. Za sada je teško prognozirati rezultate“, rekao je izvor.
Prema njegovim rečima, „kada je prvobitno planirano da se sastanak održi 6. aprila, nacrt sporazuma već je bio spreman“.
„Neki učesnici čak su se složili, ali sve je propalo zbog stava Saudijske Arabije, koja se nije slagala sa kvotama. Zbog toga nije jasno šta će se dogoditi ovog puta, ali pripreme za sastanak su u toku“, precizirao je sagovornik.
Ultimatum Saudijske Arabije
Uoči vanrednog samita OPEK+, na kojem je insistirala Saudijska Arabija, Rijad je Rusiji izneo težak ultimatum: glavni proizvođači sa Bliskog istoka pristaće da smanje proizvodnju, ali samo ukoliko Rusija smanji najveći udeo proizvodnje.
[adsenseyu4]
Uz to je predložen prilično lukav mehanizam ograničavanja: Saudijska Arabija objavila je da je spremna da smanji kvotu za tri miliona barela, dok je Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Rusiji predloženo da je smanje za 1,5 miliona barela svaka.
Štos je u tome što je ovo smanjenje izračunato sa trenutnog nivoa proizvodnje. A Rusija u aprilu, nakon završetka memoranduma o ograničenju proizvodnje u okviru OPEK+, nije povećavala proizvodnju i zadržala ju je na nivou od 11,2 miliona barela. S druge strane, Rijad je proširio proizvodnju sa 9,8 miliona na 12,3 miliona barela.
Elementarni proračuni pokazuju da će realno smanjenje u Saudijskoj Arabiji u odnosu na mart iznositi samo 500 hiljada barela. U UAE proizvodnja se povećala za milion barela, pa će njihovo ograničenje proizvodnje koštati isto toliko.
Rusiju, međutim, Rijad ultimativno poziva da trostruko smanji proizvodnju, odnosno insistira da upravo ona preuzme na sebe glavne finansijske penale koji će drugim državama-proizvođačima omogućiti da povrate sopstveni profit.
Međutim, postoji i jedna pozitivna stvar – američki predsednik Donald Tramp prvi put nije isključio mogućnost da američke kompanije, koje sada vode u proizvodnji „crnog zlata“, smanje svoje kapacitete. Stručnjaci sumnjaju da je ova Trampova želja ostvariva u praksi.
[adsenseyu1]
Tramp je rekao da smatra da će se to dogoditi automatski, jer na tržištu jednostavno nema potražnje.
Odloženi sastanak zemalja OPEK+
Ranije je predstavnik Ministarstva energetike Rusije saopštio da će Rusija učestvovati na sastanku OPEK+ 9. februara u formatu video-konferencije, na kojoj će savez razmotriti mogućnost smanjenja proizvodnje nafte.
Predsednik Rusije Vladimir Putin u petak je rekao da su razlozi pada cena nafte situacija sa virusom korona i povlačenje Saudijske Arabije iz sporazuma OPEK+, povećanje njene proizvodnje i najava da je spremna da pruži popuste.
Pri tome su Putin i ministar energetike Aleksandar Novak izjavili da tržište zahteva zajedničke akcije na koje su ruske naftne kompanije spremne, ali zajedno sa OPEK+ i takvim velikim proizvođačima nafte kao što su Sjedinjene Američke Države. Zajedno bi ove zemlje mogle da smanje proizvodnju za 10 miliona barela dnevno od nivoa pre krize u prvom tromesečju, objasnio je Putin.
Početkom marta države OPEK+ nisu uspele da se dogovore o promenama parametara sporazuma o smanjenju proizvodnje nafte, niti o njegovom produženju. Saudijska Arabija insistira na dodatnom smanjenju proizvodnje, što nije u interesu Rusije koja se zalaže za očuvanje sadašnjeg dogovora.
Video-konferencija OPEK+ je zakazana za 9. april. Osim Rusije, poziv za učešće je dobilo sedam najvećih izvoznika nafte koji ne ulaze u OPEK: Argentina, Brazil, Norveška, Kolumbija, Egipat, Indonezija, Trinidad i Tobago. Međutim, kako pišu mediji, Sjedinjene Američke Države i Kanada, čije pridruživanje sporazumu bi moglo biti i ključno, neće učestvovati na konferenciji.
