Naslovnica SPEKTAR Sarajevo bilo najveće etničko čistilište u BiH, a ne Srebrenica

Sarajevo bilo najveće etničko čistilište u BiH, a ne Srebrenica

Ne možemo da prihvatimo da se priča o navodnom genocidu u Srebrenici iskoristi da bi se ukinula Republika Srpska, poručio je srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik.

Danas se o Srebrenici toliko govori kao da u vreme rata u BiH niko nigde drugo nije stradao, a zapravo je Sarajevo bilo najveće etničko čistilište u BiH, kaže Nenad Kecmanović.

Ovo su neke od poruka učesnika tribine „Dekonstrukcija mitova o sarajevskom suživotu i genocidu u Srebrenici“, održane povodom izveštaja nezavisnih međunarodnih komisija za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu i stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji.

Srebrenica svima u fokusu zahvaljujući međunarodnom faktoru
Kako je naveo srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, ideja Republike Srpske mora da ostane čista i besprekorna, a svaka vrsta satanizacije i prljanja tog imena i procesa mora biti odbačena.

„Rat svakako donosi svašta, i stvari koje nisu u okviru zakona, i nisu u okviru morala, i mi smo spremni da na tu temu pričamo, ali ne možemo da prihvatimo da priču koju pričaju vezano za navodni genocid u Srebrenici, iskoriste o nama kao genocidnom narodu ili Republici Srpskoj koja treba da se ukine, jer je takva“, poručio je Dodik.

Prema njegovim rečima, prevara u kojoj je međunarodni faktor uveličavao stradanja Bošnjaka u Srebrenici i kvalifikovao ga na način kako želi, a minimizirao stradanja Srba u Sarajevu za vreme građanskog rata, govori o tome da Srbi moraju stalno biti budni i razgovarati o toj temi.

„Sigurno je više Srba stradalo u Sarajevu nego Bošnjaka u Srebrenici. Zato ovaj skup posmatram kao doprinos našim naporima da se na objektivan način prikaže sve ono što je tamo urađeno“, rekao je Dodik.

Sarajevo bilo najveće etničko čistilište u BiH

Na tribini, na kojoj je bilo reči o zločinima nad Srbima u ratnom Sarajevu i događajima koji su se odigrali u i oko Srebrenice za vreme rata u Bosni, govorio je i politički analitičar Nenad Kecmanović, koji je istakao da je Sarajevo bilo i grad mučenik i grad mučitelj, ali da se o  Sarajevu kao gradu mučitelju vrlo malo govorilo.

„Danas se o Srebrenici toliko govori i piše kao da u vreme rata u BiH niko nigde drugo nije stradao, a jedino se egzodus sarajevskih Srba nastavio i posle rata. Sarajevo je bilo najveće etničko čistilište u Bosni i Hercegovini, a ubijanje srpskog svata u Sarajevu bio je nagoveštaj toga šta čeka Srbe u tom gradu“, naveo je Kecmanović i istakao da je grad Sarajevo bez Srba i Hrvata bilo ostvarenje „Islamske deklaracije“ Alije Izetbegovića.

Izveštaj Komisije ratnu dramu Sarajeva stavio u širi kontekst

Prof. dr Darko Tanasković, član Međunarodne nezavisne komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu između 1991. i 1995., rekao je da je u izveštaju komisije osvetljen ne samo onaj deo ratne drame Sarajeva koji se odnosi na Srbe, već je ona stavljena u mnogo širi kontekst, kako istorijski, tako i savremeno.

„Mnogima je zasmetalo to što smo uverljivo pokazali da nisu realistične one ocene da je u BiH u toku komunističkog perioda vlada idilična atmosfera, iz koje odjednom uskačemo u krvav građanski rat. Komisija je jednoglasno zaključila da je odluka koja je dovela do toga da izbije građanski rat bila odluka da se ide na referendum o nezavisnosti BiH, gde su bošnjački, tada muslimanski i hrvatski poslanici preglasali Srbe, zapravo čitav jedan narod na tobože demokratskom referendumu, i samim tim poveli BiH u neizbežan sukob i raspad“, zaključio je Tanasković.

Izveštaj Međunarodne nezavisne komisije vremenom će, dodao je Tanasković, postati temelj za uobličavanje objektivnije slike o ratnim zbivanjima i u Sarajevu i u BiH, ali pod uslovom da zaista bude dostupan i domaćoj i stranoj javnosti.

Da prestanemo da se pravdamo dželatima

Politikolog Aleksandar Pavić podsetio je na to da je zahvaljujući Rusiji sprečena britanska rezolucija u SB UN o navodnom genocidu u Srebrenici.

„Moramo imati mnogo više samopouzdanja. Moramo da insistiramo na tome ko je počeo rat. Znalo se ko je povukao potpis sa Lisabonskog sporazuma. To znamo sve vreme. Ne treba više da govorimo o srpskim zločinima dok ne čujemo sa druge strane priznanje zločina, pre svega priznanje zločina protiv mira. Mi ne možemo da manipulišemo svojim žrtvama, oni to mogu. Treba da prestanemo da se pravdamo dželatima i agresorima“, poručio je Pavić.

Na tribini održanoj u Beogradu, u organizaciji portala „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“, uz podršku Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, između ostalih govorili su i advokati Goran Petronijević i Branko Lukić, balističar Mile Poparić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić i potpredsednik Skupštine opštine Srebrenica Radomir Pavlović.

(sputnik)