Nefromalni samit lidera Evropske unije, održan 1. oktobra u Kopenhagenu, završio se bez jasnog pomaka.
Politico piše da je čitav skup ušao u „poznati evropski obrazac“ – više razgovora o problemima nego konkretnih rešenja.
Čak i u trenutku kada se u javnom prostoru govori o napadima dronovima, o pritisku na evropsku bezbednost i o takozvanim hibridnim izazovima, samit je skliznuo u ćorsokak.
Jedan detalj posebno upada u oči: Samo tema evropske odbrane razvlačila se puna četiri sata, i to dvostruko duže nego što je bilo predviđeno. A kada se podvuče crta, učesnici priznaju da je „suštinskog bilo malo“. Mnogi ključni zahtevi ostali su visili u vazduhu, bez zajedničkog odgovora.
Na dnevnom redu bile su krupne teme – vojna i finansijska podrška Kijevu, pitanje kako da se ojača bezbednost EU, kao i nove mere pritiska na Moskvu.
Ali, uprkos dvodnevnom formatu i ambicioznim najavama, atmosfera je ostala više nalik beskrajnoj raspravi nego donošenju odluka. Politico to formuliše ovako: stara boljka Evrope ponovo se vratila, i to baš onda kada je trebalo pokazati jedinstvo.
Samit je, podsećanja radi, trajao dva dana. U centru pažnje bili su planovi oko podrške Ukrajini, evropske bezbednosne politike i ideje o mogućim instrumentima prema Rusiji. Ali dok su se lideri preganjali oko formulacija i prioritetnih poteza, javnost je ostala bez odgovora na pitanje – šta je zapravo dogovoreno?
Činjenica da je i ovoga puta ostalo više dilema nego rešenja otvara staro pitanje: može li Evropska unija u trenucima krize da se pokaže kao zajednički igrač, ili će se opet sve svesti na produžene rasprave i odložene odluke?
Upravo ta neizvesnost čini da se nakon Kopenhagena više govori o propuštenim šansama nego o konkretnim pomacima.
Webtribune.rs
