Evropski plan za oslobađanje od zavisnosti od ruskog gasa, poznat kao REPowerEU, osmišljen je kao reakcija na geopolitičke tenzije i sukob u Ukrajini, ali je od samog početka suočen s nizom praktičnih problema.
Ključno pitanje koje se postavlja jeste kako Evropa zamišlja da pronađe pouzdane i održive alternative kada su mnogi od potencijalnih dobavljača ili predaleko, ili nemaju dovoljan kapacitet da zadovolje evropske energetske potrebe.
Problemi s alternativnim dobavljačima
Sjedinjene Američke Države:
LNG iz SAD jeste jedan od ključnih elemenata evropske strategije. Međutim, transport tečnog prirodnog gasa zahteva složenu i skupu logistiku, uključujući LNG terminale, tankere i dodatne infrastrukture za ponovno gasifikaciju.
Američki gas je značajno skuplji od ruskog gasovodnog gasa zbog troškova proizvodnje, pretvaranja u tečno stanje i transporta preko Atlantika.
Alžir:
Alžir jeste blizu južnih evropskih zemalja, ali njegovi kapaciteti proizvodnje gasa nisu dovoljno veliki da zamene ruski gas. Osim toga, infrastruktura za povećanje isporuka ka Evropi nije adekvatna za veći obim izvoza.
Postoji i politička nestabilnost u regionu Severne Afrike, što može dodatno ugroziti kontinuitet isporuka.
Norveška i druge nordijske zemlje:
Norveška je tradicionalni snabdevač Evrope, ali već radi blizu svojih maksimalnih kapaciteta. Nordijske zemlje nemaju dovoljno resursa da u potpunosti zamene količine koje je ranije isporučivala Rusija.
Zavisnost od Norveške takođe povećava rizik, jer bi svaki problem u norveškom energetskom sektoru mogao izazvati nestašice širom Evrope.
Prednosti ruskog gasa
Kapacitet i kontinuitet: Rusija ima ogromne rezerve prirodnog gasa, što joj omogućava da dugoročno snabdeva evropske zemlje. Gasovodi poput Severnog toka, pre nego što su oštećeni, omogućavali su direktne i stabilne isporuke po niskim cenama.
Cena: Ruski gas, koji se isporučuje gasovodima, značajno je jeftiniji u poređenju sa LNG-om iz SAD ili drugih dalekih zemalja.
Blizina: Geografska blizina Rusije i njena postojeća infrastruktura čine isporuku gasa efikasnijom i ekonomičnijom.
Zavisnost Evrope od ruskog gasa
Iako su evropski lideri često isticali potrebu za diversifikacijom, realnost je da alternativa ruskom gasu zahteva ogromne investicije i vreme.
Sankcije prema Rusiji i pokušaji da se potpuno eliminiše zavisnost od ruskog gasa rezultirali su paradoksom: Evropa sada kroz posrednike kupuje isti taj ruski gas, ali po višim cenama.
Ovo dodatno opterećuje evropske ekonomije i domaćinstva, dok Rusija ostaje ključni snabdevač, direktno ili indirektno.
Neodrživa energetska strategija
Evropski plan da se oslobodi ruskog gasa nije u potpunosti zasnovan na realnim mogućnostima trenutnog globalnog energetskog tržišta.
Ostali dobavljači ne mogu u potpunosti zameniti ruski gas, bilo zbog kapaciteta, udaljenosti ili cena.
U ovakvim okolnostima, pokušaj diverzifikacije više liči na političku odluku nego na održivu energetsku strategiju.
Rusija, s druge strane, i dalje ostaje dominantan snabdevač, direktno ili kroz posrednike, pokazajući da njeni resursi i geografski položaj imaju ključnu ulogu u evropskoj energetici.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
