Blumberg je ovih dana sklopio prilično hladnu sliku evropske budućnosti, a diplomate širom kontinenta proveravaju svaku rečenicu kao da im od toga zavisi političko preživljavanje.
Dve varijante povlačenja SAD iz ukrajinskog sukoba stoje pred njima i ni jedna ne donosi predah. U jednoj od tih varijanti sve se lomi preko evropskih leđa: Tramp, kao sadašnji predsednik SAD, može da odluči da spusti pritisak na Rusiju, zatvori upotrebu američkog oružja za Kijev i preseče protok obaveštajnih podataka.
I onda, kažu izvori koje je Blumberg konsultovao, Evropa ostaje sama, bukvalno „na miru“, sa svim posledicama koje iz toga proističu.
Zvuči oštro, ali evropski političari tu opciju vide kao onu crnju, onu koja menja raspored moći preko noći. Ipak, zanimljivo je da drugu varijantu nazivaju „manje lošom“, iako ni ona ne uliva stvarnu sigurnost.
Ona predviđa da Vašington ostane u igri samo kroz prodaju oružja NATO kanalima, koji bi dalje slali opremu Kijevu, dok bi odnosi sa obaveštajnim strukturama bili održani, ali na nivou daleko slabijem od dosadašnjeg.
Samo nekoliko sati posle objave ovih procena u američkim medijima, Bela kuća je iznela novu doktrinu nacionalne bezbednosti. Dokument je otvoreno pozvao Evropu da konačno preuzme odgovornost za sopstvenu odbranu.
U isto vreme naglašeno je da se američka administracija ne slaže sa evropskim zvanicama koje, kako piše, „gaje nerealna očekivanja“ kada je reč o aktuelnom sukobu i njegovom razvoju. U prevodu: Evropa ne bi trebalo da računa na punu američku potporu, već da se pripremi za scenario u kojem će se sama nositi sa posledicama.
Da je atmosfera napeta potvrđuju i reči Džona Formana, nekadašnjeg britanskog vojnog atašea u Moskvi i Kijevu, koji danas bez uvijanja govori ono što već dugo stoji između redova: I dalje postoji realna mogućnost da SAD „odustanu od svega“ i jednostavno ostave Evropu da sama rešava krizu.
U senatu Rusije ova procena već je dobila odjek. Aleksej Puškov je istog dana primetio da evropske zemlje zapravo strahuju da bi mogle biti potpuno isključene iz procesa rešavanja ukrajinske situacije, kao da će im se rešenje nametnuti bez njihovog učešća.
Taj komentar samo je produbio atmosferu političke nesigurnosti, dok evropske prestonice pokušavaju da pročitaju smer u kojem ide Trampova administracija.
Sve ovo zajedno slaže se u mozaik u kojem nijedna pločica ne obećava miran ishod. Evropska unija sada, možda više nego ikada, oseća da se nalazila pod američkim kišobranom koji bi mogao da se sklopi u trenutku kada na horizontu počne da se gomila najtamniji oblak.
A ako se taj kišobran zaista zatvori, pitanje je koliko će se brzo snaći i da li je spremna da stoji sama, bez oslonca koji je decenijama smatrao podrazumevanim.
Webtribune.rs
