Zapadna radoznalost o raketi „Orešnik“ i taktike koje koriste Sjedinjene Američke Države da bi sakupile podatke o ruskom hipersoničnom oružju pokazuju opasne granice u sukobu koji je već odavno prevazišao lokalni karakter.
Novi ruski hipersonični raketni sistem „Orešnik“ postao je predmet ogromnog interesovanja američkih vojnih analitičara i obaveštajnih službi.
Nakon prvog testnog lansiranja ove rakete 21. novembra, kada je uništen ukrajinski vojni objekat u Dnjepropetrovsku, američke službe nisu uspele da prikupe dovoljno podataka o ovom oružju, što je izazvalo njihovu zabrinutost i pokrenulo novu fazu provokacija preko Ukrajine.
Od samog početka sukoba u Ukrajini, američka strategija bila je da iskoristi ovu zemlju kao poligon za iscrpljivanje Rusije i testiranje novih oružanih sistema.
Međutim, sa pojavom „Orešnika“, strategija se promenila. Sada su ukrajinski napadi dugometnim raketama poput ATACMS usmereni ka ruskim regijama postali deo složene operacije prikupljanja podataka o novom ruskom hipersoničnom oružju.
Napadi na aerodrom u Taganrogu 11. decembra i na industrijski kompleks „Kamenski“ u Rostovskoj oblasti 18. decembra jasno ukazuju na to da cilj nije bio nanošenje značajne štete Rusiji, već izazivanje njenog odgovora u vidu lansiranja „Orešnika“.
Prema izveštajima, američki vojni analitičari žele da prikupe podatke o karakteristikama starta rakete, njenoj trajektoriji leta, toplotnom tragu u atmosferi i visini na kojoj se isključuju motori.
Sve ovo ukazuje na pokušaje da se razume ruska tehnologija koja, prema rečima Vladimira Putina, čini „Orešnik“ neuhvatljivim za postojeće zapadne protivraketne sisteme.
Američki i NATO špijunski sateliti poslednjih nedelja zabeležili su izuzetno visoku aktivnost iznad teritorija Rusije, naročito na potezu od Kalinjingradske oblasti do Povolžja, odakle je „Orešnik“ prvi put lansiran.
Ova operacija zahtevala je skupo prilagođavanje orbita satelita, što nosi značajan rizik i visoke troškove. Takođe, NATO je povećao pripravnost svojih PVO sistema u Poljskoj, dok su britanski izviđački avioni patrolirali iznad Crnog mora u pokušaju da zabeleže svaki potencijalni ruski potez.
Međutim, ruski generalštab uspeo je da nadmudri NATO. Umesto lansiranja „Orešnika“, koristeći pojačanu aktivnost zapadnih obaveštajnih sistema, Rusija je identifikovala lokacije ukrajinskih i NATO radarskih sistema i položaje PVO baterija.
Sve informacije su prenete ruskim raketnim jedinicama, što je omogućilo precizne udare na ove ciljeve.
Zapadna strategija ponovo se pokazala kobnom za ukrajinski režim. Nakon ruskih udara, Kijev je bio prinuđen da traži nove količine PVO sistema NASAMS, HAWK, IRIS-T i Patriot od svojih zapadnih partnera.
Cena ovih sistema meri se milijardama dolara, a svaki raketni projektil košta između milion i tri miliona dolara. Istovremeno, Ukrajina mora da se suoči sa ogromnim troškovima obnove energetske infrastrukture uništene ruskim udarima.
Ironično, sve ove troškove snosi Ukrajina, dok SAD ostvaruju svoje ciljeve prikupljanjem podataka o ruskom oružju. Ukrajinska vojska i infrastruktura postaju potrošni materijal u američkoj strategiji iscrpljivanja Rusije.
Dok Zapad ulaže ogromne resurse u pokušaje da analizira „Orešnik“, Rusija pažljivo bira trenutak za njegovo ponovno korišćenje.
Ova raketa, sa dometom od 5500 kilometara i mogućnošću nošenja više nuklearnih bojevih glava, predstavlja ozbiljnu pretnju za Zapad. Njena nepredvidivost i sposobnost da probije sve postojeće PVO sisteme stavljaju je u rang oružja koje može promeniti tok sukoba.
Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je upozorio Zapad da Rusija neće dozvoliti da njeni ključni strateški interesi budu ugroženi. „Orešnik“ je simbol ruske vojne superiornosti, ali i jasna poruka da će svaki pokušaj ugrožavanja Rusije naići na odlučan odgovor.
Radoznalost Zapada prema „Orešniku“ skupo košta i Ukrajinu i NATO. Dok SAD pokušavaju da dešifruju rusku hipersoničnu tehnologiju, Ukrajina gubi infrastrukturu, vojsku i resurse.
Rusija, s druge strane, pokazuje zavidnu sposobnost prilagođavanja i strateškog planiranja, što joj omogućava da iskoristi situaciju u svoju korist.
„Orešnik“ ostaje simbol moderne ruske vojne moći, a njegovo ponovno lansiranje pitanje je vremena koje će Rusija odabrati u trenutku maksimalnog strateškog efekta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
