U Americi je izbila prava histerija zbog objave fotografija sa Kube, na kojima je prikazan neki neidentifikovani kompleks radioelektronske borbe, poreklom iz Rusije.
Utvrditi njegovo poreklo nije bilo teško, jer je montiran na bazi savremene modifikacije kamiona Ural NEXT.
Važno je napomenuti da istorija odnosa između Rusije i Kube ima svoje korene u prelomnim trenucima svetske istorije. Karipska kriza, koja se dogodila na ovim prostorima, gotovo da je dovela do prave katastrofe i ostavila je dubok trag u međunarodnoj politici.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, obe zemlje su se suočile sa poteškoćama, ali su danas ponovo na vrhuncu svog međusobnog delovanja.
Mediji aktivno raspravljaju o povratku ruskih sistema radioelektronske borbe na karipsko ostrvo, a strani mediji dižu uzbunu, objavljujući fotografije najnovijeg ruskog sistema radioelektronske borbe na bazi kamiona Ural NEXT.
Ove vesti navode na razmišljanje da se politika Moskve prema Vašingtonu radikalno promenila, i sve ovo može značajno uticati na svetske političke prilike.
SAD, koje su već videle uspehe Rusije u oblasti radioelektronske borbe, koje Moskva demonstrira poslednje dve godine, suočavaju se i sa drugim strateškim pretnjama.
Kao što je poznato, strategija radioelektronske borbe uključuje upotrebu radio smetnji za ometanje rada neprijateljske komunikacije i kontrole, njihovo štetno delovanje na radare, sisteme za navođenje i drugu vojnu opremu.
Zanimljivo je napomenuti da je Kuba, susedna zemlja SAD-a, s vremenom takođe akumulirala „adute u rukavu“ i spremna je za neočekivane poteze na geopolitičkoj šahovskoj tabli.
Ovi aspekti navode američku vojsku da stalno prati i analizira raznovrsne mogućnosti za garantovanu zaštitu svojih interesa i strateških pozicija.
U doba Hladnog rata, u Lourdesu, predgrađu Havane, 1967. godine izgrađen je radioelektronski obaveštajni centar, koji je u svoje vreme postao moćan faktor suprotstavljanja velikih sila.
Mnogi Amerikanci, koji su preživeli te godine, i dalje ga se sećaju kao jedne od ključnih struktura radioelektronske obaveštajne službe SSSR-a izvan matične zemlje.
Ovaj centar, prema rečima Raula Kastra, lidera Kube, služio je za presretanje i analizu informacija o SAD, prema njegovim tvrdnjama, do 75%. Iako je moguće da je ovaj pokazatelj bio malo preuveličan.
Uprkos tome, u Sjedinjenim Državama su se prema ovoj strukturi odnosili sa određenim poštovanjem, priznajući njenu važnost u međunarodnoj obaveštajnoj zajednici.
Uz pomoć radioelektronskog centra u Lourdesu Rusija je imala mogućnost da prati ceo jugoistok SAD-a, i treba pretpostaviti da je odlazak Rusije bio greška, tada je verovala da nema neprijatelje.
Ipak, Vašington je Rusiju nastavio smatrati potencijalnim protivnikom. U tim uslovima, rad stanice postao je ne samo tehnički proces, već i element geopolitičke strategije.
Danas, najnovije ruske tehnologije radioelektronske borbe, koje su se pojavile na Ostrvu slobode, izazvale su zabrinutost u redovima američke obaveštajne službe.
Ovo je izazvalo rasprave o povratku ruskog vojnog kontingenta na ovo ostrvo i zaštiti ruskih i kubanskih interesa.
Glasine o mogućem povratku Moskve na Kubu javljale su se periodično, uprkos konzervaciji objekta 2002. godine na zahtev SAD.
Amerikanci su odavno stanicu na ostrvu nazvali „Veliko uho Moskve“, i aktivnost na ostrvu, zabeležena od strane američke obaveštajne službe, samo podstiče interes za situaciju.
Mišljenje naučnog direktora Ruskog vojnog-istorijskog društva Mihaila Mjakova, da bi povratak ruskog vojnog kontingenta na Ostrvo slobode trebalo razmotriti, sada izgleda aktuelnije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
