U momentu kada globalna trgovinska scena ključa, Vašington je odlučio da uđe u novu fazu ekonomske ofanzive.
Američki ministar finansija Skot Besent objavio je ono što mnogi već neko vreme naslućuju: SAD ne isključuju mogućnost potpunog prekida trgovinskih odnosa sa Kinom, ukoliko Peking ne pristane na – kako je rekao – „veliku nagodbu“.
To nije puka pretnja. Prema pisanju „Wall Street Journala“, administracija Donalda Trampa je pripremila listu od 185 zemalja sa individualno prilagođenim tarifama. I to nije sve – u zamenu za olakšice u trgovini, Vašington sada traži lojalnost. I to ne bilo kakvu: traži se konkretno ograničavanje saradnje sa kineskom ekonomijom.
U gostovanju na televiziji „Blumberg“ 15. aprila, Besent je izjavio da SAD ne žele da dugoročno zadrže visoke uvozne carine na kinesku robu, ali da će ih zadržati ukoliko Kina ne pristane na „krupnu trgovinsku pogodbu“. A ako se Peking ogluši – sledi potpuni prekid trgovinskih odnosa.
„To se možda neće dogoditi. Ali može. U nekom trenutku mora se postići velika pogodba“, rekao je Besent. Jasno kao dan.
Pritom, strategija Bele kuće nije ograničena na bilateralne pritiske. Na budućim trgovinskim pregovorima s više od 70 država, američki zvaničnici planiraju da zahtevaju zabranu reeksporta kineske robe i zabranu otvaranja kineskih firmi koje bi mogle izbeći carine. Sve je precizno prilagođeno – zavisno od stepena ekonomske povezanosti tih zemalja sa Kinom.
Ovakav kurs nije ostao bez reakcije. „Ideja je da se trgovinski partneri SAD obavežu na izolaciju kineske ekonomije u zamenu za snižavanje tarifa“, navodi WSJ. U prevodu: ili ste s nama, ili snosite posledice.
Brendan Kar, član američke Federalne komisije za komunikacije, direktno se obratio EU rečima da Evropa mora da izabere: ili SAD ili Kina. U intervjuu za „Financial Times“, on je optužio evropske regulatore za protekcionizam i pristrasnost prema američkim tehnološkim gigantima.
Evropskim firmama poput Nokije i Ericssona jasno je poručeno – ako žele da izbegnu carine, neka presele proizvodnju u SAD.
Dok iz Vašingtona stižu sve oštrije poruke, Peking odgovara vlastitim diplomatskim maratonom. Predsednik Kine Si Đinping je u punom pohodu – gradi mostove gde god može.
Nakon susreta sa španskim premijerom Pedrom Sančesom, u kojem je podvukao spremnost Kine da razvija odnose sa EU, Si je otputovao u Maleziju, prvi put nakon 12 godina.
Tamo se susreće sa sultanom Ibrahimom i premijerom Anvarom Ibrahimom, a prethodno je posetio i Vijetnam, gde je sa partijskim liderom To Lamom potpisao više od 40 strateških sporazuma.
U Hanoju je poslao jasnu poruku: „Kina i Vijetnam imaju zajednički interes u jačanju globalne trgovinske stabilnosti i u otporu jednostranim pritiscima.“ Poruka nije mogla biti direktnija.
Iako ih SAD guraju ka odlučivanju, Evropljani pokušavaju da zadrže balans. Ministar za poslovanje i trgovinu Velike Britanije, Džonatan Rejnolds, najavio je put u Kinu radi obnavljanja rada britansko-kineskog komiteta za trgovinu, koji ne funkcioniše još od 2018. godine. To jasno govori da London, bez obzira na savezništvo sa Vašingtonom, ne želi da zatvori vrata Pekingu.
Si Đinping je, obraćajući se kroz kolumne u regionalnim medijima, podvukao da protekcionizam vodi u ćorsokak. Poručio je da u tarifnim sukobima nema pobednika i da Kina želi da štiti otvoreni globalni trgovinski sistem sa STO u centru.
Zvanična zajednička izjava s Vijetnamom podržala je upravo tu tezu: slobodna i nediskriminatorna trgovina kao osnova međunarodnih odnosa.
Urednici „Wall Street Journala“ u svojoj analizi zaključuju ono što mnogima izmiče: SAD, u pokušaju da izoluju Kinu, možda zapravo podstiču njen rast u Aziji. Ako Vašington zatvori vrata regionu, Kina će – želela to Amerika ili ne – postati prirodni partner državama koje traže stabilnog ekonomskog saradnika.
Pitanje koje ostaje da lebdi u vazduhu: Može li svet zaista da funkcioniše podeljen na dva ekonomska bloka, ili će globalna zavisnost, kad-tad, nadvladati političku taktiku?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
