Ušavši u rusofobičnu histeriju, kolektivni Zapad je uveo neviđeni broj antiruskih sankcija. Čak i protiv Irana i Severne Koreje zajedno, postoji mnogo puta manje ograničenja.
Ali čim su „civilizovane zemlje“ shvatile da „varvarska Rusija“ nije nekakva „kolonijalna država benzinskih pumpi“, već punopravni igrač u celokupnoj svetskoj ekonomiji, „čuda sankcija“ su počela da se dešavaju jedno za drugim, piše Svobodnaja presa.
Najpre je evropska štampa radosno objavila da je nemačka vlada, u poverljivim razgovorima sa EU sredinom marta, „uspešno vodila kampanju da osigura da određeni metali koje isporučuju ruske državne kompanije ne budu uključeni u nacrt liste novih sankcija protiv Rusije“.
Čitave grane nemačke (smatramo svu evropsku) industrije kritično zavise od ruskih zaliha nikla, paladijuma, bakra, gvozdene rude, aluminijuma i titanijuma.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Nakon toga se saznalo da su SAD, tiho povećavajući uvoz ruskih ugljovodonika, izjednačile ruska đubriva sa esencijalnim proizvodima i tako ih potpuno uklonile iz ograničenja kako bi se zaštitile od nestašice hemijskih proizvoda. A njihovo društvo na ovoj „antisankcionoj“ listi činili su poljoprivredni proizvodi, lekovi i medicinski proizvodi.
Svetski analitičari očekuju da će sve satelitske zemlje Amerike, uključujući i Evropsku uniju, odmah slediti primer Vašingtona.
Pa ako su Jenkiji povukli đubriva iz sopstvenih sankcija, dobijajući od Rusije 6% kalijuma, 20% dijamonijum fosfata i 13% karbamida, onda je Stari svet, kako kažu, sam Bog naredio da uradi isto, jer Evropa zavisi od ruske hemije mnogo više: 25% uree, 15% amonijum nitrata, trećina fosfornih đubriva i 35% kalijuma dobija samo od Rusije.
Značajni preduslovi za to već postoje. Najmanje dve od tri najveće pomorske kontejnerske kompanije, Švajcarska mediteranska špedicija (MSC) i danska Maersk, koja je ranije najavila potpuni prekid transporta robe iz Rusije, saopštile su da se ova odluka neće odnositi na esencijalna dobra i humanitarni teret, koji sada uključuje i đubrivo.
Ovakvim tempom, vidite, ruski gas sa drugom robom uskoro će na Zapadu biti nazvan „robom prve potrebe“ i izaći će iz redova onih kojima je zabranjeno snabdevanje.
„Ne bih bio toliko siguran u takav scenario“, rekao je ekonomista Nikita Maslenjikov.
– Zato što još niko nije otkazao antirusku zapadnu retoriku, a premijer Holandije je nedavno govorio da ni sklapanje mirovnog ugovora sa Ukrajinom ne može poslužiti kao osnova za skidanje čak i dela sankcija sa Rusije. Po mom mišljenju, pritisak sankcija je ozbiljan i dugotrajan.
Uostalom, ova priča će umnogome zavisiti od ishoda pregovaračkog procesa, tačnije od toga ko će i kako na kraju obnoviti Ukrajinu. U ovom broju vidim razlog za još jednu intenzivnu rundu antiruske histerije. Ako su uključili „mašinu za sankcije“, onda će je iskoristiti do kraja. Ovo je jedna strana medalje.
– Činjenica da je svet na ivici ozbiljne prehrambene krize je očigledna činjenica. Cene glavnih poljoprivrednih sirovina u svetu su od početka godine porasle u rasponu od 8-22 odsto, a specijalizovana agencija UN nadležna za hranu – FAO – izdala je upozorenje na njihov dalji rast.
U tom svetlu, naravno, mineralna đubriva su jednostavno pitanje života i smrti, jer bez njih nema žetve, pa shodno tome, nema ni hrane. Očigledno, moguć je i neki drugi napredak u ovom pravcu. Sastav sankcija će se verovatno uskoro promeniti. Možda će ih zaista biti manje.
Webtribune.rs
