Sastanak između britanskog premijera Kira Starmera i američkog predsednika Džoa Bajdena, održan u Beloj kući, došao je u ključnom trenutku međunarodnih tenzija zbog rata u Ukrajini i rastuće zabrinutosti u vezi s obimom uloge Zapada u tom sukobu.
Iako je glavna tema diskusije bio rat u Ukrajini, dvojica lidera nisu donela nikakvu definitvnu odluku u vezi sa upotrebom raketa dugog dometa koje je Ukrajina dobila od zapadnih zemalja za napade unutar ruske teritorije.
Odluka o ovom pitanju je odložena, a plan je izazvao ozbiljne pretnje iz Moskve, koja je upozorila da bi takav potez mogao eskalirati sukob u otvoreni rat između Rusije i NATO-a.
Politička pozadina
Starmer je, prema navodima medija, pre sastanka nameravao da izvrši pritisak na Bajdena kako bi podržao njegov plan o slanju britanskih raketa Storm šedou Ukrajini.
Ove rakete imaju sposobnost da napadaju mete duboko unutar ruske teritorije, što bi, prema oceni vojnih analitičara, moglo promeniti tok rata.
Međutim, nakon sastanka, Starmer je izjavio da ova tema nije bila konkretno predmet diskusije, te da će se o tome verovatno razgovarati sledeće nedelje na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku. Izrazio je nadu da će veća grupa pojedinaca, uključujući i njega i Bajdena, razmotriti ovaj plan detaljnije.
S druge strane, Bajden je zauzeo oprezniji stav, odbijajući da preda previše pažnje pretnjama ruskog predsednika Vladimira Putina. U intervjuu nakon sastanka, Bajden je rekao da ne obraća previše pažnje na Putina, što može sugerisati da SAD nisu spremne da dozvole preuranjenu eskalaciju sukoba između Ukrajine i Rusije.
Reakcija Moskve
Moskva je već ranije upozorila Zapad da će snabdevanje Ukrajine oružjem dugog dometa značiti direktno učešće NATO-a u sukobu.
Putin je ranije izjavio da bi korišćenje takvog oružja na ruskoj teritoriji predstavljalo prelazak „crvene linije“ i moglo bi dovesti do otvorenog rata između Rusije i NATO-a. Ovo je podiglo tenzije u međunarodnoj zajednici, a mnogi analitičari strahuju od daljih sukoba koji bi mogli prerasti u globalni konflikt.
Uloga Britanije i SAD-a
Britanija i SAD ostaju ključni saveznici u pružanju vojne pomoći Ukrajini, ali su i oni suočeni sa sve većim dilemama u vezi sa time koliko daleko smeju da idu u podršci Kijevu, a da ne izazovu direktan sukob sa Moskvom.
Britanija, koja je već obezbedila oružje i drugu vojnu pomoć Ukrajini, suspendovala je nedavno isporuke oružja Izraelu zbog bojazni da bi moglo biti upotrebljeno u sukobima koji krše međunarodno humanitarno pravo. S druge strane, SAD su glavni vojni i diplomatski partner Izraela, ali nisu donele istu odluku.
Tokom sastanka u Beloj kući, Starmer i Bajden naglasili su čvrstu posvećenost zaštiti izraelskih interesa, ali su se složili da je neophodno postizanje sporazuma o prekidu vatre kako bi se smirila situacija u Gazi.
Pored Ukrajine, konflikt u Gazi je bio ključna tema razgovora, a lideri su istakli potrebu za smirenjem napetosti i pronalaženjem dugoročnog rešenja za ovaj sukob.
Oružje iz Irana
Dok se razgovaralo o raketama dugog dometa za Ukrajinu, Bajdenova administracija je iznela nove informacije u vezi sa rusko-iranskom vojnom saradnjom. Američki zvaničnici saopštili su da je Iran nedavno isporučio Rusiji balističke rakete kratkog dometa koje bi mogle biti korišćene u ratu protiv Ukrajine.
Ova vest izazvala je ozbiljne zabrinutosti u Vašingtonu. Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi izjavio je da je ovo „duboko zabrinjavajuće“, ukazujući na sve veću ulogu Irana u podršci Rusiji tokom ovog sukoba.
Iran i Rusija su se poslednjih godina zbližile, posebno u vojnom pogledu, što je izazvalo dodatne napetosti u regionu i širom sveta. Iako je Iran pod sankcijama zbog svog balističkog programa, njegove isporuke oružja Rusiji predstavljaju ozbiljan izazov za Zapad, jer ovakva saradnja može povećati vojnu snagu Rusije u sukobu sa Ukrajinom.
NATO i budući koraci
Odluka o korišćenju raketa dugog dometa u Ukrajini i dalje visi u vazduhu, a svi potezi koji se odnose na ovaj problem verovatno će biti pažljivo razmotreni na sastanku u UN-u naredne nedelje.
Generalna skupština može poslužiti kao platforma za dalje diskusije o globalnim bezbednosnim pitanjima, uključujući rat u Ukrajini i vojnu saradnju Zapada sa Kijevom.
Mnogi analitičari smatraju da će NATO nastaviti da podržava Ukrajinu, ali bez prelaženja granice koja bi mogla direktno uključiti zapadne zemlje u sukob sa Rusijom.
Bajdenov oprezan pristup i Starmerovo odlaganje razgovora o britanskom oružju dugog dometa odražavaju složene odnose unutar saveza i težinu odluka koje moraju biti donete u narednim mesecima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
