Američki hrišćanin, Hal Friman, predstavlja statistiku i iznosi svoje mišljenje o tome zašto su Rusi zapravo zadovoljni Putinovom vladom, samouvereno se suprotstavljajući verovanju koje zapadni mediji toliko pažljivo neguju da su Rusi jadni i nezadovoljni.
Rusi zaista cene dobro vreme. Skoro da osećate bolje raspoloženje na ulicama. Ove godine je Svetsko prvenstvo u Rusiji, a to je doprinelo uzbuđenju.
Pročitao sam nekoliko izveštaja novinara o tome kako su iznenađeni time kakve su stvari ovde. Do sada su se ove igre pokazale kao pozitivna vežba onoga što neki nazivaju ruskom “mekom moći,“ ili pokazivanje svetu da su stvari ovde prilično drugačije od onoga što im je rečeno.
[adsenseyu1]
Očigledno, optimizam ruskog naroda nije u potpunosti (ili uglavnom) izazvan vremenom.
Prema nedavnoj anketi TASS-a, 83% Rusa ima pozitivan pogled na život ovde.
Većina njih sebe smatra “srećnima.“ Glavni faktori su porodica, roditeljstvo i posao. Bio sam iznenađen što čak i u grupi sa preko 60 godina i onim kategorijama sa manjim prihodima, većina ispitanika se dobro oseća osvde. Zdravlje je takođe bilo faktor. Rusi piju i puše manje, a takođe i TV gledaju manje sati od poslednje ankete koju su odradili.
Od 2000. godine, prosečan životni vek u Rusiji je porastao za šest godina, na 72,6 godine. Očigledno je da Rusiji još uvek postoje nesrećni i nezadovljni ljudi, ali stvari se popravljaju.
Ja ću dati svoj “uvid“ u sve pozitivniji stav među Rusima. Bilo da neko želi da Putinu pripiše da nema zasluga u tome, da ima delimične zasluge, ili većinu zasluga, to nije moja svrha. Takođe, moja lista je delimično zasnovana na nekoliko nekoliko statistika i delimično “iz žablje perspektive,“ iz mog života ovde, što znači života ovde na terenu.
- “Ekonomija.“
To je fraza Džejmsa Karvila, koji je bio lider u kampanji Bila Klintona, i koju je smislio kada je Klinton uspešno izazvao Džordža H.V. Buša za predsedništvo 1992. godine.
Govorio sam ranije da ja nisam ekonomista. Ali gledam brojeve koji su jednostavni za ljude poput mene – kao što je berza. Ruska berza je procvetala u poslednje vreme. Većinu dana je oko 2.300.
Sad, ja nisam taj koji veruje da je berza najbolji i najpouzdaniji pokazatelj nacionalne ekonomije. Ali je relevatna. 1998. godine je ruska akcija stajala na 18. To je osamnaest, ne 1.800. Siromaštvo u Rusiji je od tada smanjeno za više od pola, a BDP je naglo porastao. Penzije u Rusiji su se povećale za 10 puta od 2000. godine.
Zapažanja iz žablje perspektive. Moja žena ide kod maserke u poslednje vreme. Ta gospođa kaže da radi više od 12 sati dnevno. To je njen privatni biznis i ima više klijenata nego što može da postigne. Oksana ju je pitala kako to izdržava fizički. Ona kaže da takođe radi i manikir i da onda vreme teškog posla masaže menja sa pedikirom i manikirom. Rekla je da je zapanjena time koliko žena u Lugi sada može sebi priuštiti nedeljni odlazak na te stvari. Njen opis njenog malog biznisa pokazuje koliko se stvari razlikuju od kada sam ja došao ovde 2002. godine.
Međutim, to nisu samo mali biznisi. Imamo novi market odmah pored našeg stana! “Spar“ je otvorio lepu novu prodavnicu sa širokim spektrom namirnica i drugih stvari. Ja lično znam za najmanje četiri nova velika marketa i jedan mali tržni centar koji su se otvorili u ovom malom gradu za dve godine otkako smo ovde. To ne ukljujuče druge brojne poslove koji su se otvorili.
Ko ili šta je odgovorno za to? Dok čitam zapadne izveštaje koji u stvari priznaju da su stvari bolje, oni najčešće nekako čudno krive (ne hvale) Putina. On je korumpiran; njegova vlada je gomila oligarha; imao je sreće sa cenama nafte.
Poenta je da je, uprkos sankcijama i takozvanoj korupciji, ljudima ovde bolje u ekonomskom smislu. Ipak, čini se da će Amerika nastaviti da nameće sve više i više sanckija… jer, ako ne možete smisliti dobru politiku, nametnite više sankcija. Možda su “oligarsi“ povređeni. Ali iz žablje perspektive, sankcija nisu uticale na živote običnih ljudi.
Još jedan faktor koji je vredan razmatranja je činjenica da je državni dug Rusije 575 milijardi dolara. U poređenju sa Britanijom koja ima 7,5 triliona dolara, Francuska – 5 triliona dolara, a SAD 21 trilion dolara. S ozbirom da Rusija ima 450 milijardi dolara u deviznim rezervama, to čini sliku još pozitivnijom za Rusiju.
- Ljudi se osećaju bezbednije.
Uprkos činjenici da NATO nastavlja da isteže svoje vojne mišiće i približava se Rusiji, ljudi ovde se osećaju bezbednije. Razlog zašto je Rusija 1990-ih godina morala da se uvlači Americi je taj jer nije imala opcija. Vojska je bila u rasulu.
Sada je situacija prilično drugačija. Iako više od polovine Rusa kaže da su zadovoljni vojnom snagom Rusije, skoro 45% njih je izjavilo da veruju da bi Putin trebalo da potroši više na pomoć prosečnim Rusima. Ovde se ljudi i dalje bore. On je odgovorio i složio se sa njima.
Razlog zbog kojih Rusija može tako dobro da funkcioniše u vojnom smislu je taj što retko izlazi izvan svojih granica. Putin je poslao vojnu pomoć Siriji jer je bio pozvan i zato što je Zapad, konkretno Donald Tramp, ranije rekao da bi Rusija trebalo da se pridruži i bori protiv terorizma.
Čudno je to da je Putin kritikovan od strane Zapada zbog borbe protiv terorista u Siriji. Do 1947. godine, u Americi je postojao naziv “Ratno ministarstvo.“ Na kraju je to postao “Ministarstvo odbrane.“ To je zaista i dalje ratno odeljenje. Amerika se nije morala braniti još od napada na Perl Harbur.
Stoga, SAD troše više od 10 puta od onoga što Rusija troši na svoju vojsku, a sada, po sopstvenim istraživanjima, imaju inferiorniju vojsku u odnosu na Rusiju.
- “Porodične vrednosti“
Glavni faktor koji su Rusi naveli za svoja pozitivna osećanja o životu bila je porodica, ne ekonomija ili vojska.
70 godina su Rusi učili da porodica nije fokus života. Socijalizam je skrenuo pažnju na rad u ime “svetle budućnosti.“ Tradicionalne hrišćanske vrednosti ruskog dugog nasleđa se više nisu mogle učiti. Deca su bila odgovornost države.
Nedavna anketa Levada-e je pokazala da se u većini porodičnih pitanja trend u Rusiji vraća na tradicionalne vrednosti.
Pošto ovo uključuje negativne stavove o homoseksualnosti, trans-rodnim pitanjima, kao i o abortusima, mnogi na Zapadu koriste ovo kao tačku napada. Opet, to ne znači da su homoseksualnost ili abortus ovde ilegalni.
To znači da je trend u javnim procenama usmeren ka jačoj porodičnoj zajednici i da više ne odobravaju ove prakse. Naravno, više toga je uključeno u “porodicu“ nego u pomenute vrednosti, tako da ne treba promašiti tu glavnu poentu u raspravi o određenim vrednostima ili moralima.
Naravno, problemi ostaju, ali uopšteno, Rusi se osećaju bolje po pitanju života ovde. Veruju da njihovo društvo postaje bolje mesto za rad, porodicu i zdravlje.
Video sam jedan naslov na Fox-u jutros: “Zadovoljstvo Amerikanaca po pitanju pravca kretanja zemlje je na najvišem nivou u poslednjih 12 godina!“ Kliknuo sam na tu vest da bih pročitao više o tome.
Rečeno je da je 38% Amerikanaca zadovoljno pravcem kojim je Amerika krenula – i to je najviše u poslednjih 12 godina. Ironično, taj broj je inverzan u odnosu na 83% Rusa koji su zadovoljni pravcem kojim ide njihova država.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
