Planovi britanskog Ministarstva odbrane da otpočne isporuke projektila sa osiromašenim uranijumom Kijevu su, naravno, bili očekivani.
Na kraju krajeva, za antirusku koaliciju ukrajinska kriza počinje da poprima poseban, na neki način čak i egzistencijalni karakter i gotovo sva raspoloživa sredstva su već stavljena u igru.
Gledajući kako Kijev ne samo da ne uspeva da prikaže zapadnim kustosima napredak na putu postizanja „strateškog poraza” Moskve već, naprotiv, gubi tlo pod nogama, autori „antiruskog” projekta postaju primetno nervozni.
Naravno, krajnje neetička, čak zločinačka ideja upotrebe ovakvih projektila u borbenim dejstvima nije novina kada je reč o Zapadu. Nemoguće je ne prisetiti se kako su uvedeni u upotrebu tokom NATO agresije na Jugoslaviju.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Značajan deo teritorija podvrgnutih udarima će biti ozračen još decenijama (ako ne i zauvek – vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je 4.5 milijardi godina) a sve u ime trijumfa „liberalnih vrednosti“ i unipolarnog svetskog poretka.
[adsenseyu1]
Postoje dokazi da je zdravlje mnogih stanovnika na tim područjima ozbiljno narušeno, a onkološke bolesti su postale široko rasprostranjene.
Postoje informacije o upotrebi ove municije i tokom američke invazije na Irak i u drugim sukobima.
Određenu pikantnost situaciji daje to što Zapad sada namerava da koristi granate sa osiromašenim uranijumom baš u Ukrajini koju je Evropa dugo smatrala svojim „poljoprivrednim produžetkom“.
Da, u vremenu koje je prošlo od početka specijalne vojne operacije, videli smo da ni režim Zelenskog niti njegovi pokrovitelji nisu postiđeni taktikom koja se kolokvijalno zove „tuci svoje da bi se drugi plašili».
Namerno uništavanje urbane infrastrukture, uništavanje puteva i mostova, miniranje akvatorija (koje je već koštalo živote mnogih civila) i slično – Kijev obilato koristi u okviru izabranog modela „rata do poslednjeg Ukrajinca”. Ali, faktor „uranijum“ daje svemu novu dimenziju sukobu.
[adsenseyu4]
Nije tajna da je većina evropskih zemalja (kao i država Afrike i Bliskog istoka) kritično zavisna od ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda.
Nije teško predvideti kakvih razmera može da bude kriza hrane ako se njen značajan deo nađe u zoni radioaktivnog uništenja.
Naravno, ekipa oko Zelenskog, koji se bori za opstanak po principu „posle nas – potop“, ne brine mnogo za ove „detalje“. Ukrajinsko stanovništvo, uplašeno represijama, takođe teško može da oceni istinski smisao ove vesti.
Mnogo više iznenađuje ćutanje evropskih uvoznika žitarica iz Nezaležne (ruski termin za „nezavisnu“ Ukrajinu). Odsustvo reakcije na avanturu Londona i Kijeva nameće pitanje – nije li ova priča deo šireg plana iza kojeg stoji Vašington?
Setimo se da je pre godinu dana Džo Bajden rekao da su američki poljoprivredni proizvođači spremni da ukrajinske proizvode na svetskim tržištima zamene svojim.
Realizacija ovog plana sprečena je postizanjem dogovora o izvozu ukrajinskog žita. Ipak, možda SAD sada imaju nameru da radikalno reše to pitanje i izbace potencijalne ukrajinske konkurente iz igre? Posebno u slučaju pada aktuelnog kijevskog režima?
Najverovatnije.
Upravo takav scenario sprovodi britansko rukovodstvo.
„Izgleda da je Zapad zaista odlučio da se bori sa Rusijom do poslednjeg Ukrajinca, ne rečima, već na delu. S tim u vezi, želim da napomenem da će Rusija, ako se sve ovo desi, morati da odgovori u skladu s tim“, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Autor: Oleg Karpovič, prorektor Diplomatske akademije MIP Ruske Federacije
(Fakti)
