Mihail Hodarenok, penzionisani pukovnik Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije, dao je oštar komentar na aktuelno zaoštravanje situacije u Baltičkom moru.
On je analizirao kako su potezi NATO-a, uključujući stvaranje misije pod nazivom Baltic Sentr, koja uključuje fregate, patrolne avione i bespilotne čamce, ubrzali tenzije u ovom regionu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Hodarenok je detaljno izložio svoje stavove o pozadini ovih dešavanja, dovodeći u pitanje logiku i motive koji stoje iza optužbi i odluka NATO-a.
Hodarenok je podsetio da je eskalacija počela nakon što su četiri podvodna optička kabla oštećena, ali krivci za ovaj incident još nisu pronađeni.
Ova situacija podseća na nepoznate počinioce koji su sabotirali gasovode „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“.
Međutim, baltičke članice NATO-a brzo su uperile prst prema Rusiji, tvrdeći da su takozvani tankeri iz „ruske flote u senci“ navodno ugrozili integritet podvodne infrastrukture.
„Postavlja se pitanje – kakva je veza između tankera i podvodnih kablova? Kako transport nafte može dovesti do oštećenja optičkih kablova na morskom dnu?“ – istakao je Hodarenok, kritikujući nedostatak logike u ovim optužbama.
Na nedavnom samitu NATO-a u Helsinkiju, odlučeno je da zemlje članice imaju pravo da preduzimaju mere protiv svih „sumnjivih“ brodova koji zaobilaze sankcije prema Rusiji. Prema Hodarenku, ova odluka otvara niz pitanja, od definisanja šta čini brod „sumnjivim“, do metoda sprovođenja takvih operacija.
„Ko im je dao pravo da odlučuju o sumnjivosti brodova i kako nameravaju da sprovode te mere? Da li planiraju da šalju desantne jedinice na ruske civilne brodove? Ako je brod pod ruskom zastavom, to je ruska teritorija – kako planiraju da to opravdaju?“ – naglasio je Hodarenok.
Posebno je istakao da bi svaki pokušaj NATO-a da prekontroliše ruski brod u međunarodnim vodama mogao biti shvaćen kao agresija i potencijalni ulazak na rusku teritoriju.
Penzionisani pukovnik ocenjuje poteze NATO-a i baltičkih zemalja kao namerno izazivanje sukoba, uz uverenje da će biti zaštićeni od posledica zbog kolektivne podrške Alijanse.
Hodarenok smatra da je glavni cilj NATO-a zaoštravanje odnosa sa Moskvom pod izgovorom zaštite podvodne infrastrukture.
„Rusiji ne odgovara eskalacija na zapadnim granicama, ali očigledno je da nekome ova situacija koristi, možda čak i za skretanje pažnje sa sukoba u drugim delovima sveta,“ rekao je Hodarenok, implicirajući da postoje države koje bi mogle profitirati od destabilizacije u Baltičkom moru.
Hodarenok je naglasio da se sve ove aktivnosti mogu pretvoriti u ozbiljan evropski sukob. Provokativne mere, poput pokušaja NATO-a da pregleda ruske brodove, mogle bi rezultirati vojnim incidentima, uključujući napade na NATO brodove.
„Ovakvi incidenti bez sumnje mogu dovesti do velike evropske vojne eskalacije,“ zaključio je Hodarenok, pozivajući na oprez i racionalno delovanje.
Hodarenokova analiza stavlja situaciju u širi okvir gde je Baltičko more postalo novo žarište geopolitičkih tenzija. Njegovo upozorenje o mogućim posledicama dodatno ističe potrebu za diplomacijom i uzdržanošću kako bi se izbegao sukob koji bi mogao destabilizovati Evropu u celini.
U trenutku kada se svet suočava s brojnim krizama, Hodarenokove opservacije podsećaju na važnost kritičkog preispitivanja jednostranih poteza i izbegavanja eskalacije koja bi mogla ugroziti globalnu bezbednost.
NATO-ovi potezi u Baltičkom moru, kako kaže Hodarenok, više liče na političke provokacije nego na pokušaj očuvanja stabilnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
