Na Zapadu je stvorena predstava o Rusiji kao opasnoj, surovoj zemlji kojoj se ne sme verovati. Takav odnos je nastao zbog toga što Moskva nije želela „da igra onako kako oni sviraju“, ocenio je ruski novinar Vladimir Pozner.
„Stereotipi u odnosu prema Rusiji i Rusima postoje odavno, bez obzira na bilo kakvu ideologiju. Kakav je Rus (u očima ljudi sa Zapada): on pije, strašna, neobrijana pojava, po ulicama ruskih gradova šetaju medvedi i tako dalje.
[adsenseyu1]
Ma koliko bilo čudno, takvi stereotipi postoje i danas, bez obzira što je znatan broj ljudi boravio u Rusiji i zna da to nije tako“, kaže ovaj poznati televizijski novinar odgovarajući na pitanje koliko se na Zapadu objektivno i adekvatno doživljava imidž Rusije.
Bil Gejts je upozorio svet da će doći korona a sada predviđa da će doći nešto još gore …https://t.co/U7r9jD8Fox
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) August 6, 2020
Prema njegovom mišljenju, danas je odnos prema Rusiji gori nego na vrhuncu Hladnog rata.
Tada je, kako kaže, bila na delu ideološka borba, borba ideja.
[adsenseyu4]
„S jedne strane socijal-komunizam, s druge sloboda-kapitalizam, i te dve tačke gledišta su se sudarale. Danas nikakve ideologije nema, tačnije, postoji jedna ideologija, jer je i Rusija, na kraju krajeva, kapitalistička država, a nikako socijalistička. Da, divlji kapitalizam, ali ipak kapitalizam“, smatra Pozner, prenosi portal „Vzgljad“.
Ali, zbog toga što „rusko rukovodstvo oličeno u predsedniku Vladimiru Putinu nije želelo da igra pro pravilima na kojima su insistirale Sjedinjene Države (o tome je on vrlo oštro govorio 2007. u Minhenu) odnos prema Rusiji se drastično promenio. Odnosno, promenio se prema Putinu i on je postao simbol Rusije: Rusija je Putin i Putin je Rusija“, objašnjava Pozner.
Pozner dodaje da u tom odnosu postoje različite nijanse „kao prema nekom ko je opasan, surov, nemilosrdan, kome se ne sme verovati, koga se treba bojati“.
[adsenseyu1]
„I to je rezultat nepristajanja da se, grubo rečeno, igra kako drugi svira“, ističe on.
To se ne sme nazvati mitom, naglašava on. To je slika koja nastaje iz onoga što govore političari i onoga što se prikazuje na televiziji i piše u novinama, zaključuje je Pozner.
Pozner je rođen u Parizu u porodici koja je emigrirala iz Rusije 1922. godine. Živeo je i školovao se u Americi, a kasnije će i deo svoje novinarske karijere ostvariti na kanalu Si-En-Bi-Si.
Tokom 60-tih godina prošlog veka radio je za časopise „Sovjetski život“ i „Sputnjik“ koji su imali distribuciju u inostranstvu. Ipak, slavu među sovjetskom publikom stekao je vodeći TV mostove SSSR-SAD. Bilo ih je više (Lenjingrad-Sijetl, Lenjingrad-Boston, TV most između sovjetskih i američkih novinara).
Bavio se i prevođenjem, pisao knjige a od 1997. godine je ponovo u Moskvi i radi najviše na Prvom kanalu gde je vodio brojne emisije.
Danas na istom kanalu ima autorsku emisiju „Pozner“.
